Adaptacija dece u jaslicama – Moderne mame

Polazak u jaslice je velika životna promena i za dete i za vas. To je najčešće prvo odvajanje deteta i roditelja i nije nimalo lak ni za dete ni za roditelje ni za vaspitače ali jedino zajedničkim naporom i saradnjom dete ce uspešno proći kroz proces prilagodođavanja, nakon toga će se najpre kod njega, zatim kod vas pa i kod nas javiti jak osećaj ponosa i zadovoljstva.

KADA TREBA ODLOŽITI POLAZAK DETETA U JASLICE?

• ako ste se upravo preselili u nov stan
• ako vam se upravo rodila beba
• ako je dete duži vremenski period imalo zdravstvenih problema
• ako u porodici ne postoji usklađen stav o tome da li dete treba da ide u vrtić ili ne.

Tada najpre treba prevazići ove postojeće probleme pa onda krenuti u jasle.

KAKO DA DETETU OLAKŠAMO POLAZAK U JASLE?

• Ne preuveličavajte značaj polaska u jasle, gledajte na to kao na neku normalnu stvar u životu deteta, ne pričajte stalno o tome.
• ne pretite jaslama
• ne pokazujte uznemirenost, tugu, strah, ali ni preteranu radost. Objasnite detetu da su jasle njegov „posao“.
• ne dozvolite da ga u periodu adaptacije odvode bake, deke, tetke. Učinite to baš vi. Odvojite vreme za period adaptacije.
• kada ostavite dete u jaslama nemojte bežati da vas ne bi videlo. Tako je samo vama lakse.
• ne produžavajte opraštanje beskonačno. Ubeđivanje i sve ostalo će samo uznemiriti dete.
• ne govorite detetu da se vraćate brzo već mu objasnite gde idete i šta ćete raditi, poljubite dete i jednostavno krenite. Nemojte zastajkivati i okreteti se.

PRVI DAN U JASLICAMA

Bolje je da se boravak deteta postepeno produžava,da ne ostaje odmah ceo dan i ne odmah na spavanju. Jutarnji rastanak ne produžavati u nedogled. Poljubac i zagrljaj uz par toplih reči biće sasvim dovoljni. Dete će se lakše umiriti ako je roditelj smiren i odlučan. Pri dolasku po dete treba da budete tačni. Uz širok osmeh prihvatite njegov zagrljaj i prihvatite plač olakšanja. Treba ga saslušati pažljivo i strpljivo odgovarati na sva njegova pitanja.

REAKCIJA DETETA NA PROMENE MOGU BITI:

• Plač,
• uznemirenost,
• preosetljivost,
• agresivnost,
• razdražljivost,
• poremećaj sna, apetita, navike…

Ove reakcije su deo procesa prilagođavanja, razlikuju se od deteta do deteta i zahtevaju veliko strpljenje, podršku i prihvatanje nas odraslih.

 

SREĆAN POLAZAK MALIŠANIMA U JASLE

Autor: Marija Mašič

Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.

Za sve super mame, koje imaju najbolju decu i sve oko njih je savršeno kao što su i one same – Moderne mame

Nakon što mi se u poslednjih nedelju dana 101 put digla kosa na glavi nakon čitanja određenih komentara, rešila sam da jedan tekst, ali samo jedan posvetim super mamama. Mamama koje su najbolje, najposvećenije, koje imaju najbolju decu i sve oko njih je toliko savršene kao što su i one same.

Posvetiću vam ovo samo i isključivo da biste shvatile koliko ste naporne i koliko užasno utičete na mene i većinu žena i pogoršavate mi moje psihičko stanje koje je i ovako loše zbog nedovoljno sna. 😀 Neću da budem vulgarna, a takvu želju imam, ako napišem neku psovku nije za zameriti, nalazim se u postporođajnoj fazi.

Svrstaću vas u više grupa, obožavam to! 😀

Želim da se za početak obratim mamama koje

1. Imaju idealnu kilažu 5 sati nakon porođaja

I zaista mi je neizmerno drago što ste u trudnoći dobile samo 2 kg, ali isto tako postojimo i mi, slonice koje smo dobile 15+ kg i nije nam dobro kad počnete da pričate o vašoj idealnoj kilaži i tome kako zaboga izgledate bolje sada nego pre trudnoće. Apsolutno me ne zanima da li imate 100 ili 50 kg i molim vas, zaista molim da prestanete pričati o tome i ne stajete nama debelim na muku.

Ako ja kažem/napišem da imam višak kilograma i da želim da ih se otarasim i da počnem sa vežbanjem ili trčanjem i pitam vas kada ste vi krenule, to ne znači da treba da napišete „Meni su geni super, ja sad izgledam bolje nego pre, kilaža mi je super i meni ne treba vežbanje.“ Ali da, meni treba!

2. Dobijaju moždani udar kada čuju da je neka druga (ne)majka dala svom detetu kupovnu kašicu

Veoma komplikovana tema. Da razjasnim za početak. Ja prva svaki dan spremam doručak/ručak/večeru za sve, jer svi jedemo isto (naravno, zdravo), ali nikako ne bežim od kupovnih kašica. Iako je to retko, ali kad se nađemo u situaciji da ne mogu nešto da spremim ona pojede kupovnu kašicu i preživi. 😀 Zaista ne pravim frku oko toga i ne smatram da je to OTROV NAD OTROVIMA. I zato vi, super mame koje bežite od kupovnih kašica kao đavo od krsta, nastavite to da radite, ali nemojte 100 puta natrljati na nos nekoj drugoj mami da nije dovoljno dobra mama jer joj dete s vremena na vreme pojede kupovnu kašicu.

Ako mama ide na more i traži preporuku za neku kupovnu kašicu ne morate i ne treba da napišete „ja to sve domaće, pravim svaki dan“. Nikog to ne interesuje, verujte.

3. Za mame čija deca nikad ne histerišu i nikad nisu imala napade besa

Na ovaj ili onaj način, u prodavnici, busu, u parku, bilo gde ovo se moralo desiti! Ne idealizujte svoju decu. Svaka majka voli svoje dete najviše na svetu, al da su nekad naporna – jesu, da su nemoguća – jesu, da imaju svoje ispade – imaju. I opet ih volimo i opet su nam savršeni, ali hajde budite iskrene i realne.

Nisam jednom, nego 100 puta doživela da počne da mi histeriše, jer želi nešto nerealno ili da putujemo autobusom i ona krene da ciči i vrišti jer želi da izađe iz kolica, a ljudi se okreću i gledaju u mene kao da je tučem na sred busa. 😀

4. Za one koje sa tolikom voljom i željom ustaju 100 puta u toku noći i ne mogu da shvate nas (ne)majke koje smo „naučile“ decu da prespavaju celu noć

Opet da razjasnim situaciju. Svoje dete sam naučila da prespava celu noć, jer sam morala. Ostala sam u drugom stanju, nastavila da je dojim, ali me je to noćno dojenje iscrpljivalo i morala sam nešto da učinim. Sasvim je okay što je neka mama to uradila npr.jer kreće da radi ili zato što je jednostavno to želela da uradi ili iz bilo kog desetog razloga i nije ništa gora majka od vas.

Fascinirao me komentar jedne mame ispod posta koji otprilike glasi ovako “ Moja beba se budi previše često noću, kada su vaše bebe prespavale noć i šta ste učinile povodom toga?“.

Super mama: ,, Bože me sačuvaj. Ja sam zbog moje ustajala koliko god puta treba i nije mi bilo uopšte teško. Pa šta ako je JADNO dete gladno?! Kako možete tako?“

Da, majka nad majkama, najbolja, najposvećenija, ko smo bre mi!? Ni ne zaslužujemo decu ako ne ustajemo u toku noći zbog njih.

5. Imaju najbolje, najmirnije, najsavršenije dete, koje sa mesec dana spava celu noć, sa 6 piški u nošu, sa godinu parla i sastavlja rečenicu za rečenicom

Za vas koje lečite svoje komplekse na deci, a ne shvatate nerealne situacije koje navodite. Za vas koje imate potrebu da pričate samo o svom detetu i da se začudite i šokirate svaki put kad čujete da nečije dete ni sa godinu ne spava celu noć, da ne sastavlja rečenice, da sa 2 godine ne piški u nošu. Nikoga ne zanima kada ste vi savladali sve te životne procese i moje dete je sasvim okay iako po vama zaostaje u svemu ovome.

 

Molim mame koje su se pronašle u nekim od napisanih rečenica da ne dožive ovo previše lično. Ovaj tekst sam posvetila mamama koje o svemu navedenom PRIČAJU i rado svakog drugoj mami nabiju na nos i pokušavaju da joj dokažu da su one savršene majke koje su maksimalno posvećene svojoj deci. A mi!? Samo o sebi mislimo. 😀

Sasvim je okay da imate idealnu kilažu posle porođaja i da vaša beba npr.spava celu noć, a ima mesec dana. Sasvim je okay ako sve to zadržite za sebe.

Autor: Katarina Prokić

Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.

 

Otkriveno još jedno čudo majčinih grudi: Koja je uloga areola oko bradavica – Moderne mame

Da li ste znali da veoma važnu ulogu za zdravlje vaše bebe igraju areole oko bradavica koje se prošire, ali ne samo zato što su grudi nabujale…

Naučnici su otkrili još jedno čudu vezano za ženske grudi jer, čini se, nije samo mleko to koje je „čarobno“?

Naime, važnu ulogu za zdravlje beba imaju areole oko bradavica koje se onako prošire zato što epiteli kože s nje vašoj bebi pružaju dobre bakterije za njihova creva i sveukupan razvoj zdrave probave.

U studiji koja je trajala 12 meseci, a u kojoj je ispitano 107 zdravih parova majki i odojčadi, rezultati su pokazali kako 27,7 osto dobrih bakterija bebe prime preko mleka, a čak 10,4 odsto upravo putem kože s areole, odnosno epitela koje beba pokupi pri hranjenju.

A osim što su te bakterije dobre za njihovu crevnu floru, dokazano je i to da jako dobro deluju kao prevencija od nastanka alergija.

Studija je inače sprovedena na bebama starim do mesec dana i zaista je dokazano da su sve te dobre bakterije iz mleka i s kože majčinih bradavica uticale na zdravu probavu kada je beba počela da jede čvrstu hranu.

I zato majke, možda jeste sklone nežnom pranju bradavica pre dojenja, ali sada bi možda trebalo da razmislite, da ne biste skinule tih 10,4 odsto dobrih bakterija koje su vašoj bebi očito potrebne.

Izvor: http://www.index.hr/

Materijal koji je preuzet s interneta smatra se javno dostupnim, ukoliko nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi s autorskim pravima na određeni materijal, povreda autorskih prava je učinjena nenamerno. Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.

Kako je to kad imaš ćerku/devojčicu/klasično žensko? – Moderne mame

Tekst će biti napisan na osnovu nekog ličnog iskustva, ali sigurna sam da sve mame koje imaju devojčice imaju u stvari jedno klasično žensko u kući koje treba izdržati. 😀 

 

Budite spremni da će u jednom periodu njenog života biti potpuno opsednuta svojim izgledom i lepotom. I ako mislite da će to biti mnogo kasnije, kada ona bude imala 10+ godina varate se! Ta faza, ti trenuci, ta opsednutost, to buđenje nečeg ženskog u njoj dolazi mnogo pre, već u drugoj, trećoj godini života.

Maša: ,,(j)esam (l)epa?“

Mama: ,,Naravno da jesi.“

Tata: ,, Naravno, prelepa si, imaš divnu kosu i najlepše okice i predivno si ispala na slici. Evo pogledaj.

Maša: ,,Hihihi.“ Onako oduševljeno i ponosno. I u fazonu „ovo može na facebook“. 😀

Imati devojčicu u kojoj je proradilo ono klasično žensko koje se 24/7 ogleda i koje nikad nema šta da obuče znači da ćete morati da je hvalite i hvalite do iznemoglosti i beskonačno puta u roku od samo 24 sata. I da nikad ne ignorišete njeno pitanje i da se oduševite nekom njenom specifičnom stilu oblačenja, pa makar to bila kombinacija poput kupaćeg kostima i čizmica.

Zamišljam kako bi nas ljudi gledali čudno kada bismo se tako pojavili, ali eto to je njoj sjajna kombinacija i razlog da stoji ispred ogledala i okreće se kako bi videla kako izgleda sa svih strana i da li je sve to perfektno. 

Volim čak i one trenutke kad joj odvežem kosu, a ona krene da je namešta i pegla rukama približavajući se njenom omiljenom stvorenju na svetu – tati i ponavljajući opet „(j)esam li (l)epa?“ A još mi nekako bude draže kad se on uživi i krene da je hvali, a ona se šepuri pored njega kao neka damica. 😀

I imati devojčicu zahteva zaista puno ljubavi, strpljenja, puno lepih reči, pažnje, 1001 kompliment dnevno , dva, tri ogledala u kući, puno novca za još novih kombinacija i ostalo prepuštam vašoj mašti.

Zvanično smo otvorili fazu “ jesam li lepa?“ i zatvorićemo je nikad, jer kod devojčica to traje ceo život, rekla bih po sebi. 😀 Čekam potrebu za šminkanjem, lakiranjem noktiju i slično. Šaljem podršku i pozdrave mamama devojčica. Znam da je nekad naporno i teško, ali je još lepše i smešnije. Uživajmo.

 

Autor: Katarina Prokić

Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.

 

 

5 razloga zbog kojih vaš muž treba da prisustvuje porođaju – Moderne mame

Ova tema se mnogo puta pokrenula na većini stranica koje su posvećene mamama kako bi razmenile svoja iskustva. U tom slučaju imamo dve strane. One koje su ZA i one koje su PROTIV bez da razmotre koliko je to u stvari normalno i preporučljivo. U ovom tekstu se neću dotaći roditelja koji ne žele da prisustvuju rođenju svog deteta i smatraju da je to samo ženin posao, a oni će da se opijaju kući – njima ću posvetiti neki drugi tekst sa 1001 osudom. Sram me bilo. 😀

Ovaj tekst pišem isključivo zbog trudnica koje se još uvek dvoume ili možda čak nisu uopšte razmotrile tu mogućnost da njihov muž prisustvuje porođaju. I nadam se da ću pozitivno uticati na njih i uspeti da promenim neka razmišljanja koja ne priliče mamama 21.veka. Pa da počnemo…

Razlozi zbog kojih vaš muž treba da prisustvuje porođaju:

1. Zato što bez njega ne bi došlo do nastanka bebe. Zašto bi onda bile same tokom porođaja?

Beba je nastala iz velike obostrane želje i ljubavi i zajedničkim snagama. Beba je vaša, zajednička, zašto biste onda bile same na porođaju? Zašto bi vaš muž sedeo kući ili u čekaonici dok vi donosite VAŠU bebu na svet. Razlog ne postoji. Porođaj je proces kroz koji fizički prolazite isključivo vi, kao majka, ali budućem tati je mesto pored vas, jer on treba da bude tu.

2. ,,I u dobru i u zlu.“

Sigurno se svi sećate te rečenice. Nije ona tako jednostavna. Mnogo toga se može povezati sa njom. I nije vam bezveze sveštenik na vašem venčanju rekao da jedni za druge morate da budete tu i u dobru i u zlu.

Kako da protumačimo porođaj? Pre nego što ga doživite kao veliku tragediju, strah, ali kad sve prođe kao predivno iskustvo. Ili traumu… I ako je porođaj prošao dobro ili loše važno je da imate podršku vašeg muža. Važno je da budete tu, zajedno, da se držite za ruke i u tom bolu koji osećate slušate njegove reči koje će vas smiriti. Ili izludeti. 😀 To ćete mu već direktno reći, sigurna sam. 😀

3. Još jedan razlog koji se nadovezao na prethodni jeste – moralna podrška.

I nemojte da lažete da vam ne znači ništa! I nemojte da glumite hrabre, super trudnice koje zaboga sve mogu same! I ako uspete same nemojte da lažete da vam niko nije trebao da vam kaže “ ti to možeš „! E baš zato! Treba vam njegovo nežno držanje ruke i treba vam neko kome ćete polomiti prste tokom napona i treba vam VAŠ MUŽ, u svakom smislu. Trebaju vam reči koje će vas gurati napred, treba vam ta pomenuta podrška. “ Bravo, ljubavi, ti si jaka, ti to možeš, još malo i videćemo našu bebu. Još malooooo iiii EVOOO JE! Prelepa je! Pogledaj je samo. Ima predivnu kosicu. Vi ste moj život. “ Da, ti si je rodila, ali on je dao svoj maksimum. On je učinio porođaj lakšim svojim prisustvom. Imaćete kome da stegnete ruku, da opsujete sve moguće i nemoguće jer “ TIII SI BRE KRIV ZA OVO“. 😀 Njegove zasluge su velike, njegova podrška će vam značiti koliko god da vi mislite da će vam samo smetati.

4. Vaša beba to zaslužuje!

Da. On/ona to zaslužuje. Zaslužuje da ugleda svog tatu među prvim osobama. Zaslužuje da je on onako slatko prljavu izljubi i zaslužuje da njegova suza radosnica padne na tu kožu koja je tek upila zrake vazduha i svetlosti. On/ona zaslužuje da tata bude taj koji će prekinuti tu divnu vezu između mame i bebe koja se gradila čitavih 9 meseci. Zaslužuje da vam je onako ružnu i čudnu stavi u ruke i kaže “ Evo, ovo je ono što smo čekali 9 meseci i ovo je ono što će nam ulepšati život“.

I za kraj…

5. Mama to zaslužuje!

Draga buduća majko, ti koja si se potpuno predala tom malom biću, koje ti je natovarilo kilograma i kilograma u svim mogućim predelima tela (opis moje trenutne opterećenosti 😀 ), zbog čijeg dolaska na svet si pretrpela sve bolove i zbog koga ćeš ubuduće živeti, TI, BAŠ TI zaslužuješ njegovo prisustvo. Ne zaslužuješ da budeš sama okružena nepoznatim ljudima. Zaslužuješ podršku, lepe reči i sve što u tom momentu poželiš.

Ovim tekstom želim da probudim svest mamama, ali i tatama –  veoma je važno da prisustvujete rođenju vašeg deteta. Budite sigurni da je vaša supruga uplašena, nesigurna, a vi ste joj potrebni. Umesto nepotrebnog i detinjastog alkoholisanja kući budite uz nju. Ti trenuci su neponovljivi i nezaboravni. Strah od pogleda na krv nije opravdanje. Samo stanite pored vaše supruge i držite je za ruku, ne morate da gledate proces bebinog dolaska na svet niti šta se „dole“ dešava. Srećno, dragi, budući roditelji!

Autor: Katarina Prokić

Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.

 

 

Uvedena je nova vakcina protiv oboljenja koje prenosi virus Imebicul Medius – Moderne mame

Uvedena je nova vakcina protiv oboljenja koje se pojavilo zadnjih par godina i širi se velikom brzinom. Prenosi ga virus Imebicul Medius (od latinske reči Imbecilus – glup , i Medius – mediji koji se odnosi na novine i na internet).

 

 

Virus zahvata mozak obolele osobe i počinje da mu menja svest. Najpogodjenija grupa su majke , često u periodu od porođaja do vakcinisanja deteta MMR vakcinom , ali se pojavio i sve veći broj zaraženih muškaraca kao i mladih devojaka koje još nisu rađale.

Simptomi

Virus se prenosi s’ uveta na uvo. Postoje i kliconoše ovog virusa koji prve simptome bolesti osete tek mnogo godina kasnije – nakon što dobiju dete. Osoba se zarazi kada joj u jedno od dva uveta uđe rečenica poput „Jaoj čuo sam ja da te vakcine izazivaju autizam“. Ljudi koji imaju dobar psihološki imunitet najčešće su bezbedni u ovoj prvoj fazi jer im takva virusna informacija samo prođe pored Eustahijeve tube i odmah na drugo uvo izađe. Međutim , ukoliko virus skrene kod krajnika levo u sinusne odlazi pravo na mozak i počinje svoj dug , spor i bolan proces.

U drugoj fazi bolest se usađuje u podsvest i počinje da zahvata centar za strah. Osoba čuje reč vakcina i naježi se i prođe joj jeza kroz leđa.
U trećoj fazi zahvata centar za interesovanje i osoba počinje da velikom brzinom prikuplja informacije o vakcinama sa neproverenih izvora. Takođe se u ovoj fazi bolesti može pojaviti još neko virusno oboljenje bilo kod osobe bilo u porodici , koje izaziva temperaturu i osoba reaguje tako što meša žumanca i novine i lepi na leđa , senfom maže noge, a na tabane stavlja kolute friškog krompira. Ovde se sada bolest razvija najvećom brzinom , osoba stiče preko noći znanja iz svih oblasti medicine i farmacije , posebno iz hemije i fizike pa dalje iz proizvodnje i porekla vakcina , lekova , doktorskih diploma. Kod mnogih bolest ovde stagnira i prelazi u hronično oboljenje, a zaražena osoba najčešće svojim inficiranim jezikom širi virus dalje. Postalo je primećeno da je virus napredovao u širenje s’ prsta na oko , tačnije zaražena osoba napiše komentar na internetu „Znam brdo slučajeva koji su posle vakcine dobili autizam“, a osoba koja okom pročita se zarazi.

Postoji i četvrta , najteža faza bolesti u kojoj osoba postaje Slađana Velkov.

 

Lečenje i prevencija

Za sada , su manje uspešni slučajevi lečenja i stopa smrtnosti zdravog razuma je preko 90%. Međutim pojavila se vakcina Educatio Non Optionalo , koja je uspešna u prevenciji u skoro 100% slučajeva.
Lečenje može biti uspešno samo u prvoj fazi , ukoliko osoba posumnja na zarazu , kroz lek koji se zove Informatius Istinutus , koji pokriva RFZO u potpunosti.
Jednom uspešno primljena vakcina u bilo kom uzrastu je , kako za sada pokazuju studije , dovoljna za života , medjutim takođe je jako poželjna vakcinacija potomstva i okruženja jer je bolest epidemiološkog karaktera.

Autor: Brenda Stifler

Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.

Priča jedne doktorke: ,, Ulazim u porodilište… Na porođajnom stolu mlada osoba koja ima dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka. Ne čuje se.“

Novosađanka Nataša K. Š. nedavno je na svom Fejsbuk profilu objavila emotivan status koji pokazuje kako žive ljudi a prvenstveno trudnice i majke u Srbiji i pokušala da odgovori na pitanje – koliko je stvarno potrebno da budeš srećan?

U nastavku, Natašin status prenosimo vam u celosti:

– Ulazim u porodilište… Na porođajnom stolu mlada osoba koja ima dvadesetak godina, mršava, upalih obraza, tamnih podočnjaka. Ne čuje se.

Babica mi prilazi i kaže: “Doktorka, žena je dilatirana šest centimetara. Termin porođaja je kraj sledećeg meseca, a beba je baš mala”.

“Kako se zoveš”, pitam i prilazim ženi.

“Milica”, kaže jedva čujno..

“Odakle si”, nastavljam sa pitanjima.

“Odavde”, kaže, “tu sam se udala”.

“Dobro Milice, što si tako mršava? Jedeš li ti uopšte?”, pitam.

“Da, odgovara kratko. Dobro jedem. Znate doktorka, moj muž radi i zaradi, ne pije. Dobar je. Svaki dan imamo hleba i ponešto skuvamo. Lepo živim, ne žalim se”, priča.

Ja počinjem da se ledim… Shvatam da je iskrena. Da je to stvarno tako. Ona stvarno jede samo jednom dnevno i misli da je to u redu.

“Milice, koga imaš? Brata, sestru?”, upitam.

“Samo sestru doktorka, ali ona je u hraniteljskoj porodici. Znate mama je umrla, tata radi po ceo dan i nije znao šta će sa mnom. A bila sam vredna, čistila sam, kuvala. Odem na pijacu i uzmem zeleniš što bace. A bace dobru hranu. Kaže on meni, Milice našao sam ti muža. I doveo ga. Idi dete sa njim, biće ti bolje nego ovde. I tako sam se ja udala”, kaže.

“I, je l’ ti lep muž?”, pokušavam da se našalim.

“Dobar je”, prozbori i nastavlja da ćuti. Samo grimase na licu pokazuju da je boli. Mlada žena koja prihvata realnost ma koliko bila teška, koja ne zna za bolje, mrtva u svojoj nemoći da bilo šta promeni.

Babica mi donosi njene analize krvi. Bacam pogled na papir i steže mi se knedla u grlu. Teška anemija, hipoproteinemija.

“Znate”, nastavlja… “Ovo je devojčica. Zvaću je Anđela. Imam stvari. Sve sam oprala i složila, znate stvarno su ko nove. I pelene, imam i pelene. Nego, nemojte da se ljutite mislim da ću da se napnem.”

“Napni se Milice”, kažem i gledam u babicu. Svi ćutimo. Nemamo reči, a iznutra nas steže, boli.

“Hajde Milice, najjače što možeš, napni se.”

Milica sluša, njeno mršavo telo daje svu svoju snagu. I ona se porodi. Beba mršava, ali lepa, plače, crnokosa.

“Dušo, mama te je dočekala. Dušo, dajte mi je da je ljubim”, kaže.

Uzima je grli, ljubi i plače od sreće.

“Dušo, ti si meni sve. Koliko je teška doktorka”, pita.

“Evo samo malo, Milice, izmerićemo bebu”, objasnim. Beba je teška 2200 grama. Terminska beba, beba gladne Milice.

“Lepa je doktorka, stvarno je lepa”.

“Jeste, Milice, lepa…”

Teram babicu da joj donese stvari, da je presvučemo. Babica obara pogled. Odlazi u pripremu i donosi kesu, najlonsku, običnu i u njoj jedna stara spavaćica, jedna kesa uložaka i sapun.

“Milice, jesi li gladna, žedna?”

“Nisam, ješću kasnije. Ne brinite, ne treba meni mnogo”. I prvi put Milica ima osmeh.

Izlazim iz porodilišta. Čeka me nizak čovek.

“Ja sam Milicin muž. Da li je Milica dobro?”

“Jeste”, kažem i gledam ga. Iznošena majica, ali čista, velika trenerka i pocepane patike. Ruke, grube, ranjave. Porodila se i beba je dobro. Srećan je.

“Molim vas, dajte ovo Milici”, reče i pruža malu kutiju keksa i sok. “Neka jede, treba da doji, a ja ću doći sutra. Eto, krenulo mi, imam da radim…”

Odlazim puna tuge. To je stvarnost. Tu oko mene.

Sutradan u viziti, dolazim do nje. Osmehuje mi se. Miriše na sapun, oprane kose u spavaćici sa porođaja, koja je čista.

Shvata moj pogled. Gleda me u oči i kaže.

“Oprala sam je i osušila se. Toplo je. Vidite”, kaže i pokazuje na stočić kraj kreveta. Sokovi, napolitanke, čokolade.

“Dale su mi, nisam uzela… Kažu, jedi Milice vidi kako si mršava a mi debele.”

Nameštam osmeh i gledam oko sebe… Ove divne žene iz sobe su osetile potrebu da joj pomognu i donele su joj od uložaka do hrane, a da je pri tome ni jednog trenutka nisu uvredile.

Dolazi dan otpusta. Pri polasku Milica dolazi da se zahvali…

“Neka Milice, uživaj. Nije to ništa.”

“Hvala, hvala…”

A on ih čeka… Ljubi ih u kosu i daje Milici jednu ružu… Tako se valja…

Gledam ih i mislim… Koliko je stvarno potrebno da budeš srećan? Zaista ne znam…

“Neka Milice, uživaj. Nije to ništa.”

“Hvala, hvala…”

A on ih čeka… Ljubi ih u kosu i daje Milici jednu ružu… Tako se valja…

Gledam ih i mislim… Koliko je stvarno potrebno da budeš srećan? Zaista ne znam…

Izvor: http://www.mamaibeba.com/

http://www.mamaibeba.com/zabava-2/vesti/prica-doktorke-ganula-srbiju-koliko-je-stvarno-surova-nasa-realnost/

Zelena stolica nije „stolica gladi“ – Moderne mame

Zelena stolica je relativno česta pojava kod beba, ali nikako nije pokazatelj gladi niti nekog drugog problema.

Jedino ukoliko se previše često javljaju i tečne su treba da se javite pedijatru.

Uzroci zelene stolice su poznati, ali nisu sve mame upućene i informisane, da l zbog manjka želje ili iz nekog drugog razoga. I baš zato mnogo puta na stranicama, u grupama vidimo ovu dezinformaciju zbog koje mnoge majke odustaju od dojenja gde se na ovaj mit nadovezuje još jedan, a to je “ slabo/nedovoljno/nekvalitetno mleko“.

Znamo šta znači mit? 

Sada kada smo razjasnili da zelena stolica nije pokazatelj gladi navešćemo neke uzroke zbog kojih je vaša beba imala ili ima zelenu stolicu:

• oksidacija
• lekovi
• preosetljivost na hranu koju je majka pojela
• deca koja su na AD mleku češće imaju zelene stolice zbog gvožđa koje se nalazi u formulama
• nicanje zubića

 

Autor: Katarina Prokić

,

Šta, opet je devojčica? – Moderne mame

U Srbiji, na Balkanu generalno muško se mora roditi u svakoj kući. Ako ne – ,, snajka, ti si kriva, šta ti bi da rodiš dve, tri, devojčice, kako to tako, pokušajte još jednom.“ Jeste, snajka je kriva, jer je našla muža koji je profesionalac za žensku decu. Snajka jeste rodila decu, ali nije sama, a ni uz pomoć vazduha, nego samo i isključivo uz pomoć tog muškarca, eej muškarca.

 

Pišem ovo kao mama dve devojčice, kao mama koja ne planira da ima treće dete i kao osoba koja je otišla sa pomenutog Balkana, ali me taj njihov sindrom proganja svakodnevno.

Ne preferiram ni jedan ni drugi pol toliko da sam bila u fazonu “ roditi muško/žensko ili umreti“. Podrazumeva se da sam uvek želela da ono bude živo i zdravo i to je ono što svaka majka poželi, ali posle toga uvek se jave neke želje, očekivanja, predpostavke.

,, Vidi što ti je stomak okrugao (inače je trebao biti nekog drugog oblika, je l? ) 100% je dečak. Nema sumnje. Pa da, bio bi red, pošto je prvo devojčica, da rodiš svom mužu sina. Moraš, moraš.“

Kontrola, ultrazvuk i eto nama još jedne DEVOJČICE. 

Inače sam i pre toga bila sigurna da je žensko, ali ultrazvuk je ipak sigurnija metoda. Potvrđeni su moji osećaji i bio je red da tu veoma važnu informaciju javimo rodbini, ovoj bližoj, naravno. I uvek tu mora da ima neki primerak zatucanosti.

NIJE SVEKRVA! 😀

,, Pih. Pa dobro, nema veze. Treće će valjda biti dečak. ( ja 4.mesec, još ni blizu drugog porođaja, ali biće treće, znaju oni 😀 ) Reci mi, je l se Ivan razočarao? Joj, sigurno jeste. Pa šta će jadan. Očekivao dečaka verovatno.“

Pa da, jeste, od silne brige pao na sred ginekološke ordinacije, jedva došao sebi. Ne znam šta mu bi stvarno. Kad smo došli kući seo pored mene i počeo da plače. Krokodilske suze, ju! Moš misliti. Devojčica, kako to? Šta ću sad? Mora da nisam muškarčina. 😀 Dani su mu trebali da se pomiri sa sudbinom.

Naravno, ovo je sprdnja na račun zabrinutosti svih tih ljudi koji su me zvali da me uteše i pitaju “ A šta ti Ivan kaže?“ Kao da će on mene pojesti zato što mu neću roditi sina, jer je zaboga to nešto neizbežno i nisi pravo muško ako ne napraviš muško niti si ti prava žena ako mu ne rodiš sina. I kako god okreneš ljudima na Balkanu, rodbini tvog muža udovoljićeš samo ako im produžiš lozu. A i tad će imati neke zamerke o kojima će se direktno ili indirektno pričati.

Za kraj – važno je da su sva deca ovog sveta živa i zdrava, ma kog pola bili. Važno je da ih ima što više i da u svojim porodicima budu srećni i zadovoljni, bilo da su devojčice ili dečaci, naslednice ili naslednici. Potreba da imamo muško u porodici je nešto što smo zadržali iz nekih starih vremena. Mnogo starih. Vremenom su ljudi naučili da mnogo drugačije gledaju na takve stvari i da se raduju svom detetu. Danas skoro svi znaju da pol zavisi od muškarca i da žena tu ništa nije kriva. Danas su zaista retki oni koji bolesno žele muško dete ili se to bar vešto prikriva, ali uvek nekako naiđeš na tu neku, osobu i ono što vam ja preporučujem jeste da ignorišete ako i koliko možete. Ukoliko je to nemoguće (kao u mom slučaju) sprdajte se maksimalno, učinite sebi situaciju zanimljivijom i smešnijom, nađite adekvatan odgovor na sve i možda ćete toj osobi dati do znanja da vam nije stalo do toga, a ako se to ne desi važno je da se nervirate, ne shvatate lično rečenice i reči koje su vam upućene. Uživajte sa vašim devojčicama, jer su one jedno veliko bogatstvo kao i sva deca sveta.

Autor: Katarina Prokić

„Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.“

Šta je dozvoljeno, a šta nije u slučaju zatvora kod bebe? – Moderne mame

Šta je dozvoljeno i koje metode možete primeniti u slučaju zatvora kod vaše bebe zavisi od uzrasta, pa samim tim i mleka kojim se beba hrani (majčino ili adaptirano)

I kod dojene bebe i kod bebe na AD dozvoljena je:

• masaža stomačića baby uljem u smeru kretanja kazaljke na satu
• pomerajte bebi noge kružnim pokretima
• topla kupka

Kod isključivo dojenih beba (bez dodatnih tečnosti, vode, čaja) dozvoljeno je da:

• napravite sebi kompot od šljiva, popijete jogurt kako bi se beba putem vašeg mleka olakšala

Prednost u slučaju dojenih beba jeste što se kod njih toleriše 10-14 dana bez stolice.

Kod beba na adaptiranom mleku dozvoljeno je:

• dati bebi vodu između obroka (voda se daje samo ukoliko beba ima zatvor, inače nema potrebe)
• promeniti formulu, ali se pre toga posavetovati sa pedijatrom
• pratite uputstva koja se nalaze na pakovanju

Ono što NIJE DOZVOLJENO ni kod dojenih beba ni kod beba na AD:

• zaslađena kamilica
• plasiranje toplomera u guzu, kao i delića sapuna

Napomena: Ovde se radi o bebama do 6 meseci, nakon 6 kada bebe počinju sa konzumiranje nemlečne ishrane ovaj problem se može rešiti uvođenjem određenih namirnica koje će izazvati stolicu kod bebe i o čemu ćemo pisati u nekom narednom tekstu.

Autor: Katarina Prokić