Moderne mame


Оставите коментар

Kako preživeti polazak u vrtić?

Dijete kreće u jaslice ili vrtic,kako proći adaptaciju?

Nakon što ste godinu dana porodiljnog dopusta proveli sa svojom bebom, došlo je vrijeme kada se morate vratiti na posao.  Vjerojatno neke mame ni ne razmišljaju o jaslicama ili vrtiću, ali ako vam nema tko cuvati dijete to je zasigurno jedna od opcija. Mnoge mame pa uključujući i mene samu, do sada su to slušale od drugih mama. U tom trenutku je to meni djelovalo: pa što sada!? Jaslice ili vrtić ništa strašno.

Sada kada sam tu odluku i sama morala da donesem, naravno zajedno sa mužem i nije bilo lako. Beba 13 mjeseci, mali je ili nije!? Pa ne može da nam kaže ako nešto ne bude ok. U glavi imate stotinu pitanja, stotinu strahova. Zašto!? Pa zato što tada počinje jedno novo razdoblje u životu. Brinete se kako ćete to sve prihvatiti.

Kako vi da dovedete u red svoje emocije?

 

Naravno prvo se pitam kako će on bez nas,bez mame i tate!? Bez mame posebno, da li će dovoljno jesti i piti? I tako gušim se, a i vi sigurno tim pitanjima. Bitno je da to pogledate s pozitivne strane, razgraničite neke stvari, gurnite strah iz svojih misli jer djetetu se ništa neće dogoditi. Znam da je to nešto dobro za njega u smislu druženja, razvijanja novih sposobnosti te ukoliko živite kao i ja u inostranstvu početak integriranja vašeg djeteta.

Kako proći adaptaciju?

Dijete će se mnogo brže adaptirati na novonastalu situaciju ako i sami roditelji. Pozitivno mislite, ne zaboravite bebe sve osjete.

U našem slučaju adaptaciju je preuzeo tata i ona je trajala tri tjedna. Po savjetu odgajateljica adaptaciju treba da odradi jedan roditelj da dijete ne bi bilo zbunjeno.

Imala sam na umu da adaptaciju prolaze ili su prošla sva djeca, proći ce i moj, biće sve u redu. Bitno za ponavljati! Iako je svako dijete i adaptacija individualna, tako je i moje posebno.

Naravno da nam adaptacija prodje uz sto manji emotivni stres, dobili smo smjernice i to nam je uveliko olakšalo cjelokupnu situaciju.

Šta nam pozitivno donose jaslice ili vrtić?

Dijete se osamostalilo u smislu jela, pijenja i držanja čaše. Samostalno se počeo uspavljivati jer je u jaslicama tome zapravo i naučen. U svakom smislu nam je donijelo zadovoljstvo i veselje na licu našeg djeteta, uživanje u društvu druge djece. Pa su se tu razvile i neke nove sposobnosti, a i novi nestašluci, izgovaranje nekih riječi.
-Za kraj savet za sve mame koje treba da prođu kroz ovo iskustvo:

Ne brinite i ne mučite sebe razmišljajući iz straha, vašem djetetu se svakako neće ništa loše dogoditi. Početak je težak jer se veoma naglo (bar meni) odvojite od svoje bebe i to izaziva tugu, ali to je sasvim normalno i potrajat će vjerojatno dobrih 4 do 5 dana. A onda kada vidite zadovoljstvo na licu vašeg djeteta sve ce pasti u zaborav, jer njihov osmijeh nam je najbitniji na svijetu!


Оставите коментар

Mljac, mljac, njam, njam 12+

  • ​Proso sa vocnim umakom 

Proso noc prije potopiti u vodu na odprilike 12 sati. Ujutro isprati i kuhati neki 10 – 15 min dok se ne raskuha. Mi smo imali domace sljive i maline u zamrzivacu koje smo kratko ubacili u kljucajucu vodu (samo minimalo vode potrebno). 
2 datulje, 3 sljive i 6 malina su u nasem umaku. Kuhala su se 2 / 3 minute. Stapnim mikserom izblendane, dodali pola kk mljevenog rogaca i na vrh noza ceylonski cimet.

Hvala mami Selmi sto je svoj sjajan recept podelila s’ nama!


Оставите коментар

Med u bebinoj ishrani

Kada mogu da uvedem med?

 

Med se u bebinu ishranu može uvesti kada beba napuni godinu dana.

         Zašto?

Med u sebi može sadržati bakterije koje mogu dovesti do veoma ozbiljnog crevnog oboljenja koje se naziva botulizam. Ovo je oboljenje je u svakom slučaju opasno, ali je još opasnije po bebu koja je mlađa od godinu dana. Možda ste se i sami susreli sa savetima tipa ,,Stavi joj med na dudu kako bi je lakše prihvatila“. A beba npr.ima mesec dana. Verovatno ste  shvatila da je to nešto što se nekada davno praktikovalo, jer naše bake nisu znale za bolji način, danas vi imate mogućnost da se informišete i obratite pažnju kod uvođenja ove namirnice.

Koji med se prvo uvodi u bebinu ishranu?

 

Za početak se daje bagremov med. Nakon druge godine možete uvesti i livadski med.

 

Kako se uvodi med u bebinu ishranu?

Med dajete u jutarnjim časovi kao i  sve nove namirnice koje uvodite. Dajete na vrh male kašike i povećavate količinu. Tačnije jedan deo dajete 2-3 dana i nakon ta 2-3 dana povećavate količinu i pratite reakciju koja može biti u vidu osipa, proliva, grčeva. Med možete dati uz čaj, mleko, neki sok, limunadu npr.

 

Za kraj bih dodala jednu sliku sa tekstom koji je izjavila jedna mama u našoj grupi:

Dovoljno je da kupite proveren med i informišete se o pravilnom načinu uvođenja. Nema razloga za strah.
 


Оставите коментар

Beba je osetila da majka ima rak i uporno je odbijala dojenje

Zahvaljujući sinu od 6 meseci Sarah Boyle iz Staffordshirea je otkrila da ima tumor na dojci. Više puta je bila na skeniranju dojki i svaki put su joj govorili da je u pitanju benigna cista.

Sarah Boyle, 26, radnica u pozivnom centru, je ispričala kako je Teddy, koji sad ima jednu godinu, vrištao i odbijao kada ga je pokušala dojiti iz desne dojke.

Zabrinuta njegovim odbijanjem, otišla je svojem lekaru koji ju je uputio u bolnicu na skeniranje i biopsiju. Dve nedelje kasnije dobila je rezultate biopsije koji su pokazali da ima drugi razred trostruko negativnog raka dojke. Nova mama koja živi sa suprugom Steven Boyleom, 28, konzultantom za zapošljavanje u Staffordshireu, sada prima hemoterapiju, a planira dvostruku mastektomiju s trenutnom rekonstrukcijom grudi.

 

Teddy je moj heroj – da nije bilo njega nikad ne bih ni posumnjala da imam rak. Moj doktor mi je rekao da dojenje pomaže uspostaviti duboku vezu između majke i deteta, a u mom slučaju dojenje je napravilo puno više od toga – spasilo mi je život – ispričala je Sarah za Metro.co.uk.

– Teddy je očigledno primetio da mleko iz moje desne i leve dojke nije isto, da mleko iz desne grudi ima drugačiji miris i ukus. Moj doktor je rekao da je to prvi put da je čuo za tako nešto i bio je šokiran. Rekao mi je da imam puno sreće što sam odlučila dojiti, inače je pitanje kad bi se otkrila moja bolest – prepričava prve dana kad je saznala da ima rak.

Sarah je prvi put primetila kvržicu na dojci u januaru 2013. godine, ali kad je otišla na pregled rečeno joj je da ima cistu i da se nema zbog čega brinuti. S vremenom se cista povećavala i u sledeće četiri godine je još pet puta išla na skeniranje ciste, ali doktori su je uveravali da se cista povećala zbog hormona i da se nema čega plašiti.

U maj 2015. je ostala trudna i u februar 2016. godine je rodila sina Teddya, zdravu i veselu bebu od 3600 kilograma. Nakon otprilike 5 meseci dojenja, Sarah je primetila da desna dojka ne funkcioniše dobro kao leva. Zvala je za pomoć savetnicu za dojenje koja joj je rekla da je to često i da se nema što brinuti. Ali mesec dana kasnije Teddy više nije htio piti mlijeko iz desne dojke. Sarah je otišla kod ginekologa koji ju je ponovo uvjeravao da je sve to normalno i da se nemam čega bojati.

Sljedećih tjedana svaki put kad bi Sarah probala dojiti iz desne dojke Teddy bi počeo plakati i nervirati se.

– Jednostavno nije hteo ni blizu, čak se nije hteo ni maziti sa mnom kad bih ga držala na desnoj strani – priseća se Sarah.

Napokon, kad je Teddy navršio 8 meseci Sarah se vratila ginekologu i tražila uputnicu za skeniranje, na koje je otišla u oktobru 2016. godine.

– Upravo sam završila sa skeniranjem i radiolog je ušao u prostoriju i rekao da se nalazi područje unutar ciste koje izgleda sumnjivo i da će me uputiti na biopsiju  – rekla je Sarah.

Dve nedelje kasnije joj je dijagnostik0van drugi razred trostruko negativnog raka dojke, nehormonalni rak koji je izuzetno redak kod mladih žena. Rak unutar ciste je rastao tri nedelje, tačno kad je Teddy potpuno odbio piti mlijeko iz te dojke. Taj dan kad joj je dijagnostikoan rak, doktori su joj zabranili dalje dojenje kako bi krenuli s hemoterapijom.

– Želim da se sve žene pregledavaju i ako otkriju kakvu kvržicu na grudima, da odmah idu da je pregledaju – izjavila je.

Izvor: http://www.24sata.hr


Оставите коментар

Kako preživeti prestanak dojenja?

Neke majke ne mogu da dočekaju da prođe taj njihov zamišljeni period za dojenje. S druge strane su majke koje obuzima tuga na samu pomisao prestanka dojenja. I tako dok mi mame o tome razmišljamo jedno je sigurno, da to razdoblje moramo da preživimo. Naravno da je dojenje dobro, predivno te zdravo za dijete. Sama pomisao na prestanak dojenja je u meni izazivalo tugu, ljutnju, grižnju savjesti. Imala sam osjećaj da mi netko želi nešto da ukrade. Ma kako da mi ukrade trenutke koji su bili samo za nas dvoje!? Kako da mi ukrade taj poseban pogled moje bebe, tim prekrasnim sjajnim okicama!?

Kada je u stvari pravi trenutak?

Ako ćemo realno da gledamo, pa taj pravi trenutak i ne postoji! Svjetska zdravstvena organizacija preporučuje dojenje kao osnovnu hranu u pravih godinu dana. Nakon 6 meseci bebu treba privikavati na povrtne i voćne kašice s tim da s dojenjem ne treba prestati. Kada ćete da prestanete s dojenjem to odlučujete samo vi. Važno je da pratite svoje osjećaje, želim da kažem da nikoga ne slušate. To zašto prekidate ili pak dugo dojite, nije ničija stvar i zato se nikome ne trebate pravdati. Isto tako ne osjećajte se u tom trenutku kao da ste maćeha svom djetetu, jer prestajete dojiti. Jedno je sigurno: svom djetetu ste podarile nešto najljepše, najzdravije i najbolje!

Kako prestati sa dojenjem?

Važno je odabrati pravo razdoblje, pri tome mislim da beba nije bolesna i da ju ne muči rast zubića. Jer u tom trenutku traži utjehu u dojci. Ja sam odabrala baš takvo razdoblje. Počeli smo ukidati podoj po podoj zamjenom čvrstim obrokom ili flašicom AD mlijeka. Bilo je plača, moram da kažem i ja sam plakala zajedno sa njim. Tada sam pomišljala: ma mozda i da odustanem, mozda treba još da dojim!? A s druge strane, svjesna sam da se vraćam na posao koji zahtijeva rad u smjenama. I opet ta nesigurnost, a znam da zbog posla to tako mora da bude. Moram da priznam da sam bila jako nervozna i ja, ma čini mi se bio mi je cijeli svijet kriv! Kada bi tražio da sisa i moje raspoloženje bi se odmah srozalo na dno, znam da ne mogu da mu dozvolim, a razum ti nešto drugo govori. Tako smo tim čvrstim odlukama uspjeli svesti sve na jedan noćni podoj. I ja sam se veselila noći baš zbog tog jednog podoja, trenutku koji čini tako jednu posebnu vezu između nas, to je bio naš timski rad! Ubrzo nakon toga dolazi i do ukidanja noćnog podoja, bilo je teško. Moj sin plače, a i ja skupa s njim, svjesna sam da sada više nema povratka. To je to, moramo da prekinemo. Tata je igrao također veliku ulogu, tješio ga je u tim trenucima plača i uspavljivao. Moram da pohvalim tatu super je to odradio. Po konačnom prestanku dojenja, plašila sam se mogućeg mastitisa. Još i to!? Naravno mlijeko i dalje nadolazi ali u manjim količinama, mogu preporučiti čaj od kadulje koji potpomaže prestanku proizvodnje mlijeka. Bitno je se dobro organizirati i čvrsto odlučiti, sad je to pravo vrijeme i ne odustajati. Voditi se ka cilju. Za mene je to bilo jako tužno razdoblje, tužna odluka, beba također tužna i sve to uzajamno osjetimo. Samo dojenje je definitivno najljepše razdoblje,da sam imala mogućnost dojila bi i dalje u to sam sigurna! Ipak i sada u razdoblju nakon dojenja u sebi nosim ponos, jer znam napravila sam odličan posao. I šta pomislih još: toliko se trudiš da ga uspostaviš u prvim danima djetetovog života i onda dođe takav jedan dan gdje to mora da se završi.


Оставите коментар

Tužna priča hrabre majke

1988 tužna godina za mene i mog mladjeg brata. Umrla je mama. Saznajemo to kod bake, kod koje su nas odveli brzo, žurno, spakovali smo dosta stvari kao da ne znamo kad ćemo kući. 

Mama je bila vesela , brza i brižna žena. Ispunjavala nam je i najmanju želju, od palačinki, do kase ( praveee) koju sam videla u izlogu prodavnice. Brat je bežao iz obdaništa za njom dok je žurno odlazila na posao. 

Kako je mama bila bolesna a mi to nismo znali? Kako tako mali nismo primetili? Ja sam imala 8 godina a brat 4 . 

Uvek se smejala, išli smo u šetnje kad se vrati sa posla. Samo je ponekad dolazila naša tetka, pa onda sve češće, jer je mama morala na hemoterapije. Bila je slaba, ali opet smo isli zajedno u šetnje, mi nismo osetili. Dok nije legla. Šta joj je?!? Ima grip? Mora da spava i odmara, tetka je tu. Dobro. Onda mama mora da odmara u bolnici. Nismo bili dobri mislim, brat je vikao, ne može da odmori od nas! Idemo u posetu, ima novu frizuru! Neće da nam pokaže, stavila je maramu ma glavu, kaže hoće da nas iznenadi. Nestrpljivo čekamo, jedan dan da vidimo iznenadjenje. 

Poseta. Joj mršava je, i opet neće da pokaže novu frizuru, prati nas do lifta. Plače. Zašto plače? Tetka kaže da je srećna, što smo bili . 

Sad već dugooo nismo bili kod mame, tetka jeste, svi idu, mi je zovemo telefonom. Brat me nervira jer ništa nezna ! Nezna ni koji je dan, važno mu je da li ide u vrtić. 

Napokon!!! Idemo kod mame!! Opet nas voli. Nestrpljivo čekamo, ništa joj nismo doneli samo crteže, koje smo crtali svaki dan. Svaki dan smo crtali jedan naš dan sa mamom. Idemo kod mame u sobu, ali nema mame?!? Gde je? Tetka kaže eno vam mama, zagrlite je! Gde? Pitam. Ona leži nema frizuru, nema kosu, mnogo je mršava, nema snage da nas zagrli, plače, poljubili smo se, pitali kada će kući? Kaže: Brzo, neće ni oni da je gledaju tako ružnu. Moramo mi da je kod kuće čuvamo. 

Onda nas otera, kaže moramo da žurimo kući da bi i ona došla što pre. Naravnooo lagala je. Ja sam imala puno pitanja za nju. Nisam stigla da je pitam, za par dana bili smo kod bake. Opet za par dana smo išli na sahranu, rekli su nam da je mama umrla, da nas je volela najviše na svetu, da se borila zbog nas, i da se nas dvoje sad držimo zajedno i obećamo da ćemo paziti jedno na drugo. 

Obećali smo.

Ali šta?!? 

Ja odlazim kod mog tate, moj brat ( pošto se moja mama udala drugi put) kod svog tate. Njegov tata ne da da se mi vidjamo. Uskoro moj tata odlazi na put i ja ostajem kod naše tetke, koja mi je objasnila kroz šta je prošla mama, i da sad moramo nekako da dodjemo do mog brata. Sakriveni u parkiću tajno se vidjamo jedemo jafa keks, da ne zna njegov tata. 

Gde smo moj brat i ja danas? 

Etooo ne čuvamo se, nismo ispunili maminu želju! Ja žtvujem sve za mog brata, on se nekad seti da ima sestru. 

Valjda to tako treba, valjda sam zato JA starija sestra. Mama je sigurno na to mislila. Ponosna je na nas ovakve kakvi smo, ipak porodični ljudi sa svim svojim manama i vrlinama. Ali zdravi i srećni. 


Оставите коментар

Piletina sa spanacem i fetom i kus kus 

Kod nas danas piletina sa spanacem i fetom i kus kus.Pileci file preseci na pola,ali ne do kraja,tako da se napravi dzep,istanjiti deblji kraj da svuda bude iste debljine.Spanac obariti,iseckati i pomesati sa fetom.Napuniti time file,zaciniti po zelji i peci na grilu,na srednjoj t oko 5min sa obe strane.Kus kus skuvati prema uputstvu,avokado,paradajz,mladi luk i malo ljute iseckati na kockice.Sve pomesati i zaciniti solju,biberom,malo ulja i limunovim sokom.Sluzi se hladno.Uz to kupljena vitaminska salata. 

By Ana Jakovljevic