Moderne mame

majčinstvo iz naše perspektive


Поставите коментар

Gospodin Virus i Nastasja – Moderne mame

Kuc, kuc…

-Nastasja: Ko je?

-Gospodin Virus: Ja sam, Gospodin Virus, došao sam da se ponovo družimo.

-Nastasja: Znaš da nisam druželjubive prirode, a i mama se uvek poprilično naljuti kad uđeš bez pitanja.

-Gospodin Virus: Ali kad bih postavio pitanje tog tipa, baš niko me ne bi primio i ostao bih napolju da spavam. Noći su baš hladne, a a nemam gde sem da spavam na klupicama u parku.

-Nastasja: Rado bih se družila s tobom i mama bi mi to dozvolila da je tvoje prisustvo malo prijatnije. Pored toga što si nepozvan još si i neželjen gost, to moraš da shvatiš.

-Gospodin Virus: Znam, ali napolju ću biti gladan, hladan vazduh će me uništiti, ja bih samo na kratko ušao kod tebe. Klopao bih isto što i vi.

-Nastasja: Ali ti nisi čovek da jedeš isto što i mama i tata, a nisi ni beba da bi dobio svoje mleko.

-Gospodin Virus: Nisam beba, ali sam dete i ne snalazim se baš najbolje kad sam sam.

-Nastasja: Gde su tvoji mama i tata?

-Gospodin Virus: Hm… Pa… Tu negde, čini mi se u toj zgradi preko puta, otišli su da posete još jednu slatku bebu, sličnu tebi.

-Nastasja: Ali ja ne znam kako da te se otarasim, kako da te nateram da ne dolaziš više na ova vrata?

-Gospodin Virus: Evo, ja ti obećavam. Danas me puštaš i više neću dolaziti. Imam veliku želju da se družim sa tobom.

-Nastasja: Dobro, pristajem.

…Kme…

Autor: Katarina Prokić

Preuzimanje dozvoljeno samo uz dozvolu autora.

Advertisements


Поставите коментар

„Brodom“ kroz avanturu zvanu SELIDBA – Moderne mame

Deca uživaju u navikama. Navikama da ručaju u određenom periodu, kupaju se, spavaju. Ne vole kad im se poremeti svakodnevnica, kad promene mesto spavanja, pa i mesto stanovanja. Jedina sreća u celoj našoj priči jeste što smo u istom kraju, nema menjanja vrtića, društva, parkova, okoline. Ali je svakako ovo veliki stres za sve nas. Ja nisam mogla dozvoliti sebi da dočekam dan selidbe i da joj kažem „mi sad idemo da živimo na drugo mesto“.

Smatram da je za sve važna psihička priprema koju ćete prilagoditi vašoj situaciji i pre svega detetu.

Napomena: dete o kom ću govoriti u daljem tekstu ima 2 godine.

Deca vole avanture, vole kad su aktivni i kad su roditelji uključeni u neke njihove igre, tako da sam je još pre par nedelja probudila za vrtić i dok smo se protezale i mazile u njenom krevetu rekla sam joj da bih mnogo volela da krenemo u jednu avanturu zajedno. Da ćemo da osmislimo celokupnu priču i uključimo tatu i Nastasju. Pitala me je da li možemo da idemo u tu avanturu brodom, a ja sam joj rekla da uvek možemo da zamislimo naš brod, obojen našim bojama. Naša avantura je bila baš ta selidba.

Putovanje kroz sve pripreme je sjajno prihvatila jer sam pokušavala da je uključim u sve što radim. Imala je svoju kutiju u koju je pakovala ono što ona nosi na naše bespovratno putovanje.

A s vremena na vreme sam joj ponavljala da idemo na jedno mesto blizu nas, da ćemo živeti u drugačijim prostorijama i da će dobiti svoj novi princeza krevet, da će imati potpunu slobodu da u novom prostoru složi stvari kako ona želi i kako smatra da treba da stoje. Jedva je čekala da krenemo na taj put. Tata je bio glavni vozač koji je skakutao na sedištu auta i govorio „evo ih talasi, pazite se“ Veselo se smejala u svom sedištu i pomerala levo-desno, kao da stvarno putujemo brodom. Držala je svoje ćebence u rukama i govorila tati da pazi kako joj ćebence ne bi upalo u vodu. Nastasja je umirala od smeha svom uzoru koji je zaista delovao oduševljen celom situacijom. Svi smo zajedno maštali i super se provodili.

Njihova soba je skoro isto opremljena kao u staroj kući i primetala sam da im to prija jer stalno tamo odlaze i provode veliki deo dana.

Međutim nuspojave cele situacije su:

pitanja „kad ćemo kući?“ i nervoza u neograničenim količanama.

Kratko je bila oduševljena novim krevetom, ali je ubrzo nastavila besciljno da hoda po kući jer to nije njena teritorija. Mogu reći da je posle par dana bila dosta bolja i da se polako adaptirala, dok je Nastasja(10 meseci) počela ponovo da se budi noću. Pokušala sam da maksimalno ispunim vreme koje provodimo u kući kako bih im skretala pažnju, ponašala bih se isto i isto bismo provodile vreme, nastavile sa svim ostalim rutinama čim smo uspeli da se sredimo i spakujemo. Vreme čini svoje i ubrzo se i sami naviknu kao i mi „veliki“.

Neka dete oseti da je korisno i da vam pomaže, dozvolite da stvari stoje na možda nedozvoljenim mestima samo ako dete to želi.

I neka vas ne demorališu njihove reakcije ,ako ste dali sve od sebe, ako ste uključili svoje dete u pripreme, pakovanje, pa i slaganje stvari u novom domu. Dozvolite im da vam pokažu šta žele, dozvolite im da plaču bez razloga i zagrlite ih. Pokažite im da ih razumete i da je sve ovo i za vas novo.

Autor: Katarina Prokić

Preuzimanje dozvoljeno isključivo uz dozvolu autora.


Поставите коментар

Ono što je prirodno nije sramotno – Moderne mame

Od svih, najgorih i najneprijatnih situacija kada je #dojenjeujavnosti u pitanju izdvojila bih nepristojne i ružne poglede okoline. Iako sam se uvek trudila da biram mesto za to, da se sklonim u neki kutak, zbog mira koji ću prirediti sebi i njoj/njima. Nikad me nije bila sramota da neko vidi tih 5% mojih grudi jer one ne rade apsolutno ništa loše niti sramno. Kažem 5% jer se toliko najviše vidi kada stavite vašu bebu na grudi, a drugi deo pokrijete majicom koju ste obukli.

infactcanada-wbw2000

Ne priznajem (kad se radi o meni/nama) nikakve marame, ogrtače, ćebe i ostalo čime bih pokrila taj sasvim prirodni trenutak. Pogotovo ne u ovo vreme, u sred leta i +20-30°(u zavisnosti od toga gde živite). Ne tražim, ne želim niti mi je potrebna podrška(iako nikad ne bi naškodila), samo tražim i očekujem da svako ide za svojim poslom bez da uputi bilo kakav komentar, ili pak nepristojan nepodržavajući pogled koji će učiniti da se neka mama oseti ružno. Kao da uopšte radi nešto ružno, glupo. Kao da vi nikad ne jedete u parku, kafiću. Kao da ne hodate sa hranom ili cigaretom u ustima, rukama. Kao da su vaši umovi toliko ograničeni da je sve što vidite u tom činu DOJKA. Ne trebaju mi ni klupe za dojenje(iako ih smatram super korisnim) niti da mi priđete i kažete „svaka čast, divno“ treba mi samo mir, treba nam samo tih par minuta u nekom kutku parka, na zelenoj, čistoj travi, uz cvrkut ptica i našu povezanost. Treba mi vaša ljudskost. Dozvolite nam, samo nam dozvolite da podojimo naše bebe bilo kad i bilo gde, a da ne moramo da se stidimo, plašimo, strepimo. Da ne moramo uplakane doći kući sa još jednom pričom poput onih koje možete čuti i pročitati svuda oko vas.
P.S. Ne mogu, a da ne nagovestim da svaki ružan pogled koji mi je upućen došao je od strane ŽENA. Koje najviše treba da imaju razumevanja. Pa se vi zapitajte.

Autor: Katarina Prokić

Preuzimanje dozvoljeno samo uz dozvolu autora.

Ne zaboravite da se učlanite u našu grupu Moderne mame , lajkujte stranicu Moderne mame i zapratite nas na instagram-u moderne_mame


Поставите коментар

Upoznajte njegovo veličanstvo – Komorač

26230698_1533928983328794_9130289456660256588_n

Sigurno ste više puta videli ovu neobičnu biljku  po pijacama i supermarketima i zapitali se kako njome obogatiti jelovnik. Budući da je trenutno sezona, rešili smo da vam je ukratko predstavimo i damo nekoliko ideja kako da uživate u njenim aromama.

Komorač(u narodu poznat i kao morač, slatka mirođija, slatki aniš, janež) dvogodišnja je gajena biljka iz porodice štitarki (kojima pripada i šargarepa), sltatkastog ukusa, hrskave strukture i debelog korena koji podseća na džinovski luk. Najčešće nas asocira na italijansku kuhinju. Potiče iz sredozemlja a pored Italije uzgaja se u Grčkoj, Turskoj, na jugu Francuske, severu Afrike itd. Svi delovi ove biljke, koren, stabljike, lišće i seme, su jestivi.

Što se tiče nutritivnog sastava, 1,2% čine proteini, 0,2 % masti i 7,3% ugljeni hidrati. Sadrži 3,1 g dijetalnih vlakana, kao i još dvanaest važnih elemenata u tragovima i četrnaest aminokiselina u idealnom sastavu.

Od minerala, odličan je izvor kalijuma (414 mg), mangana (0,2 mg, što čini 10% RDA), a od vitamina izvrstan je izvor vitamina C (12 mg, što čini 20% RDA). Takođe sadrži vrlo malo kalorija (oko 31kcal na 100g) i nizak GI što ga čini idealnim prilogom za dijabetičare i osobe koje žele da se reše viška kilograma.

Komorač ima višestruko blagotvorno dejstvo  i može se koristiti u ishrani beba od samog početka dohrane. U narodu je nadaleko poznat čaj od komorača za dojilje koji podstiče laktaciju i umiruje grčeve kod novorođenčadi. Osim toga, komorač reguliše probavu, smanjuje nivo holesterola u krvi, podstiče rad jetre i pankreasa, pomaže izbacivanje vode iz organizma, utiče pozitivno na nervni sistem i doprinosi dobrom raspoloženju (tajna je u prelepom mirisu).

Zvuči super ali kako ga pripremiti?

Za ljubitelje sirovih đakonija, preporučujemo salatu od komorača i pomorandže: jedan komorač iseckati na tanke kriške, oguliti i iseći na kriške meso 2 pomorandže,  dodati dve šake rukole i jedan seckani crveni luk. Začiniti marinadom od maslinovog ulja i senfa.

35898091_10215908002071986_331012257624358912_n

Za naše najmlađe, odličnu kombinciju predstavlja bundeva ili batat + komorač, piletina ili ćuretina uz nekoliko kapljica ekstra devičanskog maslinovog ulja.

Osim klasičnih kašica, ukoliko se vodite BLW metodom dohrane, komorač možete iseći na trake veličine prsta, kratko obariti i ponuditi bebi da gricka.

36064227_10215908001791979_8547807499766464512_n

Probajte, nećete se pokajati! I naravno, javite utiske i ostavite nam i vaše predloge i recepte s ovom slatkom biljčicom.

autor teksta: Jovana Banović De Boever

izvori: Coolinarka, Stvar ukusa, BBC-Food, WH Foods

 


Поставите коментар

Carski rez nakon dva prirodna porođaja – Sanjino iskustvo

April je mesec carskog reza. Pročitajte priču mame koja ima iskustva i sa prirodnim porođajem, ali je iz dole navedenog razloga svoje blizance morala da rodi carskim rezom.

Moja treća trudnoća je bila blizanačka ali sve je više-manje proticalo u najboljem redu. Poslije dva prirodna poroda, nije bilo govora o carskom rezu. Prije poroda, devet dana ležanja u bolnici, sve u najboljem redu. Tog 4. septembra ujutru doktorica na ctg vidi da su oslabili otkucaji srca jednoj bebici i odmah me spuštaju u radjaonu. Uključuju indukciju, ja imam bolove, vodenjak pukao ali porod ne ide. Gledaju na ultrazvuk, kažu pupčana vrpca omotana dva puta. Sva sreća sam porod nije krenuo, jer onda nema nazad. Kažu mi hitan carski rez. Ja se prepala, šta, kako, pa trebalo je sve ići lijepo prirodno. Od tada pa do sale mi sve u magli, vjerovatno od straha i treme. A od sale se ničega i ne sjećam. Budim se naveče, pitam sestru koliko ima sati, ona kaže devet. Mislim u sebi, prošla su tri sata. Pitam za bebe, kaže – dobro su, veliki momci, 2.600/47 i 3/50. Dolazi anesteziolog do mene i pita me kako sam, a ja ne mogu da se sjetim ko je on. Kasnije sam se sjetila da me on uspavao i to na prevaru. Smejali smo se jer sam se sjetila da mi je u sali, kada mi je stavljao masku rekao – „udahnute dva puta, ovo je samo kisik, nećete odmah zaspati“ A u stvari je bila anestezija. Jako sam mu zahvalna na takvom pristupu. Nakon 5 dana, pušteni smo iz bolnice, sve u najboljem redu, i mama i bebe. Oporavak je trajao malo duže od prethodnih , jer ipak prirodno je prirodno.

Autor: Sanja Božić

Preuzimanje dozvoljeno isključivo uz dozvolu autora.


Поставите коментар

Carski rez i spinalna anestezija – Jovanino iskustvo

April je mesec carskog reza, neka vam ova priča mame Jovane bude ohrabrujuća.

Dok sam bila trudna slušala sam razne priče o porodjaju. Iako su mi govorili nemoj da slušaš svaki je različit, ja sam htela sve da čujem do detalja. I svaki se svodi na isto – „kada vidiš bebu zaboraviš sve – ne, ja nisam imala šta da zaboravljam i ne želim. Sam čin mog porodjaja je divno iskustvo. Kako se termin približavao svaki dan ctg je pokazivao da beba ne želi napolje. Prošao je i termin, a on ništa. Lepo mu je bilo na sigurnom u stomaku. Porodila sam se u bolnici Sveti Luka u Smederevu. Kada je termin već odmakao doktor koji mi je vodio trudnoću ostavio me je u bolnici. Prespavala sam uz često buđenje i kačenje na ctg i proveravanje hoće li princ napolje. Otvorena jedan prst. Sutradan mi je doktor ujutru rekao da će mi ubrizgati neki gel da bi grlić omekašao, dva sata nakon ubrizgavanja sam ležala ali ništa. Rekao je da odmorim, šetam pa ćemo postupak ponoviti popodne. Tako je i bilo oko 4:00 je postupak ponovljen ali opet ništa, tj. stanje isto. Kako oni kažu – ista meta, isto odstojanje. Pošto je bebi bila obmotana pupčana vrpca oko vrata doktor je rekao da idem da se umijem, sredim pa ćemo na carski. Bila sam oduševljena. Sa sestrom sam otišla u salu i pričala sa anesteziologom gde mi je on postavio par pitanja, pretpostavljam osnovnih i rekao da će carski biti obavljen pod spinalnom anestezijom (budna i svesna svega) Tako je i bilo.

Anesteziolog je tokom cele operacije pričao sa mnom i u jednom trenutku izgovorio – EVO JE BEBICA. Tog trenutka se čuo plač, a ujedno i najdivniji zvuk. Odmah sam pitala da li ima kosu, na sta je doktorka koja je pomagala pri operaciji odgovorila – „kakva kosa vidi kolika je beba“ 4000g i 55 cm. Onda kažu težak je oporavak posle carskog reza, ja moj nisam ni osetila. 24 h nakon operacije su me podigli iz kreveta i od tada je beba bila pored mene. I mleko sam odmah imala. Naravno, meni je žao što nisam osetila kakav je prirodan porodjaj jer ipak prirodno je prirodno kako kažu i verujem u to. Ali ovako je bilo sudjeno i ne bunim se. 10 beba bih ovako rodila. Svakog dana bih se poradjala, ako se ovo može nazvati porodjajem. Stvarno se zahvaljujem doktoru i medicinskom osoblju u bolnici Sveti Luka u Smederevu.

Ovo sam napisala za sve one trudnice koje će se možda uplašiti ako čuju da moraju na carski.

Autor: Jovana Panin

Preuzimanje dozvoljeno isključivo uz dozvolu autora.


Поставите коментар

Šta kad dete odbija da jede? – Moderne mame

Zove me danas drugarica sva zabrinuta, uznemirena. Kaže ceo dan ga moli da jede, trči za njim, nagrađuje ga, ohrabruje, pušta crtani, pesmice, hrani u kuhinji, dnevnoj, spavaćoj, toaletu… Daje sve od sebe, ali pogrešno. Tema ovog puta je: Odbijanje hrane. 😊

Ukoliko vaše dete ima 4 meseca i odbija hranu to znači da ste učinili grešku i poranili sa nemlečnom ishranom. Ukoliko je dete starije,onda znači da vi možete uticati na to i pomoći svom detetu da na što zanimljiviji način prihvati. Deca koja jedu minimalno(kao moja M)su prosto takva i nemojte se truditi niti ih terati da jedu onoliko koliko ste vi zamislili. Kada se radi o odbijanju hrane neophodno je da pokušate da otkrijete uzrok.

Uzroci mogu biti

slatkiši između obroka; dete nema rutinu i određeno vreme za obroke; prehlada; stres/nezadovoljstvo… Pratite vaše dete i njegove potrebe. Organizujte porodične obroke, gde će dete posmatrati vas kako ručate i biti u društvu, na lepši način servirajte obroke.

Ono što NE treba da radite:

Budete ljuti na dete jer nije pojelo onu količinu koju ste vi očekivali;kažnjavate ga; nagrađivanje takođe ne bi trebalo da bude prisutno jer obrok je nešto sasvim normalno od čega ne treba praviti spektakl; smanjite npr.količinu mleka; bez tenzije i zabrinutosti jer dete to oseća; bez tableta, telefona, crtaća tokom ručka; bez trčanja za detetom i guranja kašike u usta… Ovo su neka osnovna pravila. Ako ste i dalje zabrinuti posavetujte se sa vašim pedijatrom i ne zaboravite SVAKO DETE JE PRIČA ZA SEBE.

Autor: Katarina Prokić

Preuzimanje je dozvoljeno isključivo uz dozvolu autora.