Moderne mame

majčinstvo iz naše perspektive


Поставите коментар

Upoznajte njegovo veličanstvo – Komorač

26230698_1533928983328794_9130289456660256588_n

Sigurno ste više puta videli ovu neobičnu biljku  po pijacama i supermarketima i zapitali se kako njome obogatiti jelovnik. Budući da je trenutno sezona, rešili smo da vam je ukratko predstavimo i damo nekoliko ideja kako da uživate u njenim aromama.

Komorač(u narodu poznat i kao morač, slatka mirođija, slatki aniš, janež) dvogodišnja je gajena biljka iz porodice štitarki (kojima pripada i šargarepa), sltatkastog ukusa, hrskave strukture i debelog korena koji podseća na džinovski luk. Najčešće nas asocira na italijansku kuhinju. Potiče iz sredozemlja a pored Italije uzgaja se u Grčkoj, Turskoj, na jugu Francuske, severu Afrike itd. Svi delovi ove biljke, koren, stabljike, lišće i seme, su jestivi.

Što se tiče nutritivnog sastava, 1,2% čine proteini, 0,2 % masti i 7,3% ugljeni hidrati. Sadrži 3,1 g dijetalnih vlakana, kao i još dvanaest važnih elemenata u tragovima i četrnaest aminokiselina u idealnom sastavu.

Od minerala, odličan je izvor kalijuma (414 mg), mangana (0,2 mg, što čini 10% RDA), a od vitamina izvrstan je izvor vitamina C (12 mg, što čini 20% RDA). Takođe sadrži vrlo malo kalorija (oko 31kcal na 100g) i nizak GI što ga čini idealnim prilogom za dijabetičare i osobe koje žele da se reše viška kilograma.

Komorač ima višestruko blagotvorno dejstvo  i može se koristiti u ishrani beba od samog početka dohrane. U narodu je nadaleko poznat čaj od komorača za dojilje koji podstiče laktaciju i umiruje grčeve kod novorođenčadi. Osim toga, komorač reguliše probavu, smanjuje nivo holesterola u krvi, podstiče rad jetre i pankreasa, pomaže izbacivanje vode iz organizma, utiče pozitivno na nervni sistem i doprinosi dobrom raspoloženju (tajna je u prelepom mirisu).

Zvuči super ali kako ga pripremiti?

Za ljubitelje sirovih đakonija, preporučujemo salatu od komorača i pomorandže: jedan komorač iseckati na tanke kriške, oguliti i iseći na kriške meso 2 pomorandže,  dodati dve šake rukole i jedan seckani crveni luk. Začiniti marinadom od maslinovog ulja i senfa.

35898091_10215908002071986_331012257624358912_n

Za naše najmlađe, odličnu kombinciju predstavlja bundeva ili batat + komorač, piletina ili ćuretina uz nekoliko kapljica ekstra devičanskog maslinovog ulja.

Osim klasičnih kašica, ukoliko se vodite BLW metodom dohrane, komorač možete iseći na trake veličine prsta, kratko obariti i ponuditi bebi da gricka.

36064227_10215908001791979_8547807499766464512_n

Probajte, nećete se pokajati! I naravno, javite utiske i ostavite nam i vaše predloge i recepte s ovom slatkom biljčicom.

autor teksta: Jovana Banović De Boever

izvori: Coolinarka, Stvar ukusa, BBC-Food, WH Foods

 

Advertisements


Поставите коментар

Mamini planovi za Novu godinu – Moderne mame

Ovih dana na sve strane pljušte pitanja „gde ćeš za Novu godinu?“ Čak sam i uhvatila sebe par puta kako ispitujem osobe šta im je u planu, gde će i sa kim da dočekaju Novu godinu. Ove neudate drugarice već organizovane, disko, kafići, ludila, muzika i ostalo. Ja nekako ponosno volim da kažem „ostajem kući, želim tako, više mi prija“. U principu, nema ko ni da nam čuva decu, a i da ima otišli bismo možda na neku večeru i opet bili kući. Ne znam kako tako brzo možeš da promeniš svoja interesovanja. To malo biće ili bića se rode kroz par sati, a totalno preokrenu tvoj život i svi ti pogledi i interesovanja usmereni su u njih.

nova-godina-576x320

Mama sam i moja Nova godina biće jedno divno iskustvo, iako ću biti u istoj prostoriji kao i uvek, verovatno u istom stanju i nekoj kućnoj odeći bez šminke, pred TV, u zagrljaju svog muža, uz neko pivo možda (prstt 😀 ).

Klinci će uveliko spavati u svojoj sobi i za njih će to biti dan kao i svaki drugi. Za nas jedan trenutak uživanja, samoće, neke posebnosti jer smo svesni da nam uskoro sledi prelaz u neku novu godinu gde nas očekuje još mnogo uspona i padova. Možda po neki prvi koraci, nove reči, novi dečiji, osmeh, ulepšan novim i prvim zubićima.

Dok smo čekali 2016.godinu radovali smo se prvoj devojčici, 2017. drugoj devojčici. Ove godine ćemo ostati zahvalni na onome što imamo i što smo dobili u ovoj godini.

Đuskanje u nekoj diskoteci, gde ima mnoštvo nepoznatih faca me je toliko smorilo, valjda jer sam uz njih naprasno i odrasla. A i bilo je vreme. 😀

Ovog puta, dok brojimo minute i sekunde do nove 2018.želim da otrčim do njihove sobe i držeći muža za ruku budem pored njih. Da ih onog trenutka u 00:00 poljubim i zagrlim i kažem „zbog vas svaka Nova godina nam je sve lepša i specifičnija i ne treba nam više ništa“. Želim da se do trenutka koji sledi, odlučim koju ću prvo da poljubim. 😀 Želim da se pozdravim sa ovom 2017.i kažem joj „hvala ti što si mi donela još jedan novi život/hvala ti na ovoj neizmernoj sreći/hvala ti što si me naučila da daljina i to što nisam baš tamo gde sam se rodila nije nešto strašno“. Može i sledeća da bude slična ovoj, samo bez nove bebe. 😀 Može svaka da bude baš kao ove poslednje dve, jer svaki pad nije pad kad imam njih pored sebe.

I sad, draga 2018.možeš da stigneš i tečeš svojim tokom, možeš da posmatraš sve one zaigrane ljude u diskotekama, kafićima, trezne ili alkoholisane, a mene, mene pusti da uživam u onome što sam prethodnih godina dobila. Pusti me da ih grlim i ljubim i da mi tako počne svaka naredna godina, jer je ona pokazatelj da nam se nešto lepo piše i da će takva biti cela. I nemoj da žuriš. Nemoj prebrzo da odeš kao ove naredne godine. Pusti me da uživam. Produži svoje sate, minute i ne daj da mi one odrastu. Želim ih još uvek u svojim rukama. Baš ovako male. Pusti me da ih grlim, do jutra, svakog narednog dana ove godine.

A vama srećna Nova godina (kad bude), želim vam ovo što ja imam svakog dana, to je veće bogastvo od svakog izlaska, svakog sređivanja i nove slike na instagram-u, facebook-u. Verujte. U stvari, jednog dana, svi ćete kroz ovo proći. I to će da proleti kao i ove nove godine. 🙂

 

Autor: Katarina Prokić

Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.


Поставите коментар

Kako je Bog stvorio vaspitačicu? – Moderne mame

“Jesi video ovu specijalnu narudžbinu – treba se lako održavati, ali ne sme biti od plastike; treba imati 160 pokretnih delova; treba imati živce poput čelične užadi; a krilo u kojem istovremeno može sedeti desetoro dece, a ipak da može sesti na malu dečju stolicu. Mora imati leđa na koje se sve može svaliti, a treba živeti pretežno u sagnutom položaju. Njena uteha mora sve lečiti – od kvrge na glavi do bola na duši; mora imati 6 pari ruku.”

image

Kad je Bog stvarao vaspitačicu, već je šesti dan radio prekovremeno. Utom se pojavi anđeo i reče: “Gospode koliko dugo radiš ovaj lik?”

A Bog odgovori: “Jesi video ovu specijalnu narudžbinu – treba se lako održavati, ali ne sme biti od plastike; treba imati 160 pokretnih delova; treba imati živce poput čelične užadi; a krilo u kojem istovremeno može sedeti desetoro dece, a ipak da može sesti na malu dečju stolicu. Mora imati leđa na koje se sve može svaliti, a treba živeti pretežno u sagnutom položaju. Njena uteha mora sve lečiti – od kvrge na glavi do bola na duši; mora imati 6 pari ruku.”

Anđeo odmahne glavom i reče: “Šest pari ruku, pa to je nemoguće!”

“Ruke mi nisu problem”, odvrati Bog,”nego tri para očiju, koje vaspitačica mora imati.”

“Zar je to standardni model?” upita anđeo

Bog klimne potvrdno: “Jedan par koji vidi kroz zatvorena vrata, dok ona pita: Šta vi to tamo radite? A već sve zna. Drugi par na potiljku, s kojim vidi ono šta ne bi trebalo, ali što mora znati. Na kraju, naravno dva oka napred, kojima može pogledati dete koje se nemoguće ponaša, a da mu ipak kaže: Razumem te i jako te volim – bez da izgovori i jednu reč.”

“O Gospode!” Anđeo povuče Boga za rukav “Idi na spavanje pa sutra nastavi.”

“Ne mogu” odvrati Bog “blizu sam toga da stvorim nešto što mu donekle nalikuje. Već sam uspeo da se izleči kad je bolesna, da 30 dece može zadovoljiti jednom rođendanskom tortom, da jednog 6-godišnjaka može nagovoriti da pre jela opere ruke, da 3-godišnjaka uveri da plastelin nije jestiv i da sam noge zamislio kao alat za trčanje a ne za udaranje.”

Anđeo je polako obilazio oko modela vaspitačice, pa uzdahne: “Premekano.”

“Ali žilavo” odvrati energično Bog “Ne možeš verovati šta ova vaspitačica sve može izdržati.”

“Može li misliti?”

“Ne samo misliti, nego i suditi i donositi kompromise, i zaboraviti!”

Konačno se anđeo sagne i prstom pređe modelu preko obraza: “Ovde nešto pušta, pa rekao sam ti Gospode, da u ovaj model pokušavaš previše toga utrpati.”

“To ništa ne pušta, to je suza.”

“A za što ona služi?”

“Za radost, žalost, razočaranje,bol i osamljenost.”

“Zaista si genije, Gospode!” reče anđeo…

Izvor: http://www.zelenaucionica.com

Materijal koji je preuzet s interneta smatra se javno dostupnim, ukoliko nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi s autorskim pravima na određeni materijal, povreda autorskih prava je učinjena nenamerno. Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.


Поставите коментар

Prednosti i mane velike razlike u godinama kod dece – Moderne mame

Kada sam prvi put postala majka, imala sam nepune 23 godine. Tada sam mislila da ću odmah nakon prve poželeti i drugu bebu jer sam i sama odrasla uz brata koji je bio mlađi samo 14 meseci od mene. Međutim, kako kaže Keri Bredšo u kultnoj seriji „Seks i Grad“ , citirajući čuvenog Lenona: „Život je ono što nam se dešava dok pravimo planove za život.“. Tako se i meni desio život. Želja za drugom bebom se nije javila odmah. Naprotiv, što je vreme više odmicalo, ja sam sve manje želela drugo dete. Naravno, na moju odluku su uticale i druge životne okolnosti te je tako između mojih dečaka gotovo 12 godina razlike.

2014-08-razlike_izmedju_prvog_i_drugog_deteta_aps_402490822

Iako sam mišljenja da ne postoji idealna razlika u godinama između dece i da je to nešto potpuno individualno, i meni ovo zvuči kao mnogo ali izgleda da čak i velika razlika nosi određene prednosti. Neke od njih su:

  1. Starije dete iziskuje manje pripreme za dolazak nove bebeStarije dete će jasnije i bolje razumeti koncept novog člana porodice a takođe će reagovati sa više razumevanja i empatije prema potrebama nove bebe. Kao rezultat, starija deca su uglavnom manje ljubomorna na braću/ sestre nego što je to slučaj s decom između kojih je mala razlika u godinama. Takođe postoji manje šanše da se stariji brat/sestra oseća zapostavljenim zbog vaših obaveza prema novoj bebi.
  2. Možete se kvalitetnije posvetiti svakom detetu ponaosob.Iako ćete verovatno biti zauzeti školskim obavezama starijeg deteta, vreme koje on/ona provodi u školi dozvoljava vam da se na miru posvetite samo bebi. Isto tako, večernje časove nakon što uspavate bebu, možete neometano provesti u igri ili razgovoru sa starijim detetom.
  3. Nema svađa oko igračaka. Svakoj mami koja ima ili koja je bar jednom čuvala dvoje male dece istovremeno, poznata je svađa oko toga ko će, kada i koliko da se igra s nekom igračkom. Po pravilu je baš nekako najzanimljivija ona s kojom se u tom trenutku igra brat ili sestra. Ova uloga medijatora ume da bude veoma naporna za roditelje. Kod velike razlike u godinama, ovakvih situacija gotovo da nema jer deca rastu u različitim vremenskim periodima i neguju potpuno različita interesovanja. Ukratko, hvala nebesima što stariji nema pojma šta su „Patrolne Šape“.
  4. Troškovi se neće gomilati(bar ne toliko). Ne trebaju vam dvoje kolica, auto sedišta, stolica za hranjenje i milion pakovanja pelena. Starije dete je uglavnom sve ovo preraslo i prestalo da koristi, tako da mlađe dete može sve naslediti. Takođe nećete plaćati dve školarine istovremeno(pogotovo ako sačekate ovoliko dugo kao ja). Taman kad jedan završi sa školom, drugome će biti vreme da krene. Nema duple kopovine knjiga. Milina!
  5. Starije dete može da vam pomogne. Ovo naravno ne znači da ćete svaliti svu brigu oko bebe na starije dete ali možete na primer bez brige otići na 15 minuta do supermarketa, banke, pijace bez visinskih priprema i gomile prateće opreme, kao kada vodite i malu bebu sa sobom.
  6. Manje rivalstva.Budući da odrastaju u različitim vremenskim periodima, i neguju različita intresovanja, rivalstvo između ove dece se javlja u daleko manjoj meri. Stručnjaci takođe kažu da starije dete koje je imalo više vremena da se veže za roditelje, mlađem češće postaje uzor ili mentor, ne rival kao što to bude u slučaju manje razlike u godinama.
  7. Možda najvažnija prednost velike razlike, barem po meni: Uspećete da se NASPAVATE pre rođenja drugog deteta! Za razliku od roditelja koji se odluče odmah na drugu bebu, vi ćete imati luksuz neometanog sna koji pogotovo znači pre dolaska druge bebe. Da me neshvatite pogrešno, ne gine vam hronična neispavanost ni s drugom bebom ali ćete bar u međuvremenu uspeti da nadoknadite izgubljeni san.
    Pretpostavljam da vam ovo zvuči odlično ali ne zaboravite da se u nekima od ovih prednosti kriju i određene mane.

    1. Ukoliko se odlučite kasnije na drugu bebu, imaćete osećaj da ste sve zaboravili ili da ste s prvim detetom sve radili pogrešno.
    2. Što duže čekate, postoji verovatnoća da ćete se teže odlučiti na drugu bebu. Zašto? Sećate se onog luksuznog sna od malopre…Jako je teško odreći ga se kada se opet naviknete na njega.
    3. Kao što sam već spomenula, deca odrastaju u različitim periodima i imaju drugačija interesovanjam pa tako dolazite do situacija u kojoj recimo starije crta a mlađe samo želi da pojede bojice. Dakle, moraćete da žonglirate između veoma različitih interesovanja i aktivnosti kod dece.
    4. Deca između koji je veća razlika mogu da budu manje bliska budući da ne provode mnogo vremena u zajedničkoj igri i druženju.
    5. Super je što nećete imati duple troškove oko škole ali ćete takođe duže biti „roditelji“. Naravno ovo ne mislim bukvalno, jer svi smo mi roditelji dokle god smo živi ali većom razlikom između dece odlažete mogućnost „praznog gnezda“, tj. perioda kada ćete vi i partner opet biti sami i moći da uživate i da se opet više posvetite jedno drugom.

      Sigurna sam da se i vi kao i ja susrećete s pitanjem da li treba napraviti manju ili veću razliku. Tačan odgovor na ovo pitanje znate samo vi dragi roditelji. Svakako pre nego što se odlučute na drugu bebu, morate sebi odgovoriti na neka važna pitanja i razmisliti u pogledu vremena, finansija, karijere ili svega drugoga što je VAMA važno. Ako se pak brinete da zbog velike razlike vaša deca neće uspeti da se zbliže, znajte da postoji mnogo načina da se neguje ljubav i odnos između dece i da takva situacija donosi niz prednosti i uživanja. Za kraj poruka od jedne sad već starije mame: Nijedan odmor me nije „podmladio“ kao dolazak nove bebe u porodicu.

      Autor: Jovana Banović De Boever Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.


Поставите коментар

IZNENAĐUJUĆA PORUKA JEDNE MAJKE: Draga nepoznata ženo koja si u parku disciplinovala moje dete – Moderne mame

Karen Alpert bila je u praku sa sinom. Bila je zazuzeta njegovim drugarom koji je plakao i nije videla šta se dešava na drugoj strani parka kod tobogana.

Njen sin je pokušavao da se popne na tobogan kada je jedna nepoznata žena počela da mu se obraća sa povišenim tonom. Karen joj je odgovorila otvorenim pismom na svom blogu. Poruka je bila prilično iznenađujuća:

“Draga nepoznata ženo koja je disciplinovala moje dete u parku danas, Da raščistimo nešto. Dakle, danas je vaša ćerka pokušavala da se spusti niz tobogan? Ok, shvatam. I moj klinac je takođe pokušavao? Jednostavno. E sad, s obzirom da je vaša ćerka amater u ovome i trebala joj je večnost da se popne, a ponekada bi stala na pola penjanja, moj sin nije imao drugog izbora nego da je prođe i ponekada je gurne pa bi ona i pala i bila sva osećajna i počela da plače? Hmmm. Ok.

Sada, pre nego što počnem, samo želim da kažem da znam da sam trebala da budem tu kada se ovo dešavalo, ali nažalost bila sam na drugoj strani parka sa drugom mog sina koji je plakao. Tako da ne, nisam bila tu, ali da li vama to daje za pravo da disciplinujete mog sina? Da li vam to daje pravo da povisite ton na njega i kažete mu da prestane? Da li vam to daje za pravo da se ponašate kao osoba koja je glavna kada je u pitanju MOJE dete?

Da! Daje vam za pravo!

igranje-u-parku-680x450.jpg

Nisam stigla da vam kažem ovo danas, ali HVALA VAM. Kada se moje dete ponaša užasno, a ja nisam u blizini iz bilo kog razloga, imate moju dozvolu da mu kažete da prestane! Ne kažem da imate pravo da ga dodirujete na bilo koji način ili da vičete nekontrolisano na njega (samo ja to smem), ali molim vas imajte tu slobodu da mu kažete da prestane da bude takav i da sačeka svoj red. Ili ako se pentra naopačke po toboganu. Ili ako gađa kamenčićima. Ili ako govori ružne reči. Ili ako se ponaša kao siledžija. Ili radi bilo šta što dosađuje nekome.

Jer iako možda niste njegov roditelj, vi ste odrasla osoba. To znači da ste pametniji od njega. Pretpostavljam da ima roditelja koji bi bili besni jer je neko nepoznat povisio glas na njegovo dete, ali ne i ja!

Žao mi je što nisam bila tu da uradim svoj posao i hvala vam što ste to uradili u moje ime.

Iskreno,

Majka “onog” dečaka.

Sumnjamo da je žena u parku, ko god da je, očekivala da dobije ovo pismo. Ipak, podeljeno je već više od 300.000 puta.

Izvor: http://nadlanu.com/

 


1 коментар

Za sve super mame, koje imaju najbolju decu i sve oko njih je savršeno kao što su i one same – Moderne mame

Nakon što mi se u poslednjih nedelju dana 101 put digla kosa na glavi nakon čitanja određenih komentara, rešila sam da jedan tekst, ali samo jedan posvetim super mamama. Mamama koje su najbolje, najposvećenije, koje imaju najbolju decu i sve oko njih je toliko savršene kao što su i one same.

Posvetiću vam ovo samo i isključivo da biste shvatile koliko ste naporne i koliko užasno utičete na mene i većinu žena i pogoršavate mi moje psihičko stanje koje je i ovako loše zbog nedovoljno sna. 😀 Neću da budem vulgarna, a takvu želju imam, ako napišem neku psovku nije za zameriti, nalazim se u postporođajnoj fazi.

Svrstaću vas u više grupa, obožavam to! 😀

perfect mom

Želim da se za početak obratim mamama koje

1. Imaju idealnu kilažu 5 sati nakon porođaja

I zaista mi je neizmerno drago što ste u trudnoći dobile samo 2 kg, ali isto tako postojimo i mi, slonice koje smo dobile 15+ kg i nije nam dobro kad počnete da pričate o vašoj idealnoj kilaži i tome kako zaboga izgledate bolje sada nego pre trudnoće. Apsolutno me ne zanima da li imate 100 ili 50 kg i molim vas, zaista molim da prestanete pričati o tome i ne stajete nama debelim na muku.

Ako ja kažem/napišem da imam višak kilograma i da želim da ih se otarasim i da počnem sa vežbanjem ili trčanjem i pitam vas kada ste vi krenule, to ne znači da treba da napišete „Meni su geni super, ja sad izgledam bolje nego pre, kilaža mi je super i meni ne treba vežbanje.“ Ali da, meni treba!

2. Dobijaju moždani udar kada čuju da je neka druga (ne)majka dala svom detetu kupovnu kašicu

Veoma komplikovana tema. Da razjasnim za početak. Ja prva svaki dan spremam doručak/ručak/večeru za sve, jer svi jedemo isto (naravno, zdravo), ali nikako ne bežim od kupovnih kašica. Iako je to retko, ali kad se nađemo u situaciji da ne mogu nešto da spremim ona pojede kupovnu kašicu i preživi. 😀 Zaista ne pravim frku oko toga i ne smatram da je to OTROV NAD OTROVIMA. I zato vi, super mame koje bežite od kupovnih kašica kao đavo od krsta, nastavite to da radite, ali nemojte 100 puta natrljati na nos nekoj drugoj mami da nije dovoljno dobra mama jer joj dete s vremena na vreme pojede kupovnu kašicu.

Ako mama ide na more i traži preporuku za neku kupovnu kašicu ne morate i ne treba da napišete „ja to sve domaće, pravim svaki dan“. Nikog to ne interesuje, verujte.

3. Za mame čija deca nikad ne histerišu i nikad nisu imala napade besa

Na ovaj ili onaj način, u prodavnici, busu, u parku, bilo gde ovo se moralo desiti! Ne idealizujte svoju decu. Svaka majka voli svoje dete najviše na svetu, al da su nekad naporna – jesu, da su nemoguća – jesu, da imaju svoje ispade – imaju. I opet ih volimo i opet su nam savršeni, ali hajde budite iskrene i realne.

Nisam jednom, nego 100 puta doživela da počne da mi histeriše, jer želi nešto nerealno ili da putujemo autobusom i ona krene da ciči i vrišti jer želi da izađe iz kolica, a ljudi se okreću i gledaju u mene kao da je tučem na sred busa. 😀

4. Za one koje sa tolikom voljom i željom ustaju 100 puta u toku noći i ne mogu da shvate nas (ne)majke koje smo „naučile“ decu da prespavaju celu noć

Opet da razjasnim situaciju. Svoje dete sam naučila da prespava celu noć, jer sam morala. Ostala sam u drugom stanju, nastavila da je dojim, ali me je to noćno dojenje iscrpljivalo i morala sam nešto da učinim. Sasvim je okay što je neka mama to uradila npr.jer kreće da radi ili zato što je jednostavno to želela da uradi ili iz bilo kog desetog razloga i nije ništa gora majka od vas.

Fascinirao me komentar jedne mame ispod posta koji otprilike glasi ovako “ Moja beba se budi previše često noću, kada su vaše bebe prespavale noć i šta ste učinile povodom toga?“.

Super mama: ,, Bože me sačuvaj. Ja sam zbog moje ustajala koliko god puta treba i nije mi bilo uopšte teško. Pa šta ako je JADNO dete gladno?! Kako možete tako?“

Da, majka nad majkama, najbolja, najposvećenija, ko smo bre mi!? Ni ne zaslužujemo decu ako ne ustajemo u toku noći zbog njih.

5. Imaju najbolje, najmirnije, najsavršenije dete, koje sa mesec dana spava celu noć, sa 6 piški u nošu, sa godinu parla i sastavlja rečenicu za rečenicom

Za vas koje lečite svoje komplekse na deci, a ne shvatate nerealne situacije koje navodite. Za vas koje imate potrebu da pričate samo o svom detetu i da se začudite i šokirate svaki put kad čujete da nečije dete ni sa godinu ne spava celu noć, da ne sastavlja rečenice, da sa 2 godine ne piški u nošu. Nikoga ne zanima kada ste vi savladali sve te životne procese i moje dete je sasvim okay iako po vama zaostaje u svemu ovome.

 

Molim mame koje su se pronašle u nekim od napisanih rečenica da ne dožive ovo previše lično. Ovaj tekst sam posvetila mamama koje o svemu navedenom PRIČAJU i rado svakog drugoj mami nabiju na nos i pokušavaju da joj dokažu da su one savršene majke koje su maksimalno posvećene svojoj deci. A mi!? Samo o sebi mislimo. 😀

Sasvim je okay da imate idealnu kilažu posle porođaja i da vaša beba npr.spava celu noć, a ima mesec dana. Sasvim je okay ako sve to zadržite za sebe.

Autor: Katarina Prokić

Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.

 


Поставите коментар

Šta, opet je devojčica? – Moderne mame

U Srbiji, na Balkanu generalno muško se mora roditi u svakoj kući. Ako ne – ,, snajka, ti si kriva, šta ti bi da rodiš dve, tri, devojčice, kako to tako, pokušajte još jednom.“ Jeste, snajka je kriva, jer je našla muža koji je profesionalac za žensku decu. Snajka jeste rodila decu, ali nije sama, a ni uz pomoć vazduha, nego samo i isključivo uz pomoć tog muškarca, eej muškarca.

smiling parents and two little girls at home

 

Pišem ovo kao mama dve devojčice, kao mama koja ne planira da ima treće dete i kao osoba koja je otišla sa pomenutog Balkana, ali me taj njihov sindrom proganja svakodnevno.

Ne preferiram ni jedan ni drugi pol toliko da sam bila u fazonu “ roditi muško/žensko ili umreti“. Podrazumeva se da sam uvek želela da ono bude živo i zdravo i to je ono što svaka majka poželi, ali posle toga uvek se jave neke želje, očekivanja, predpostavke.

,, Vidi što ti je stomak okrugao (inače je trebao biti nekog drugog oblika, je l? ) 100% je dečak. Nema sumnje. Pa da, bio bi red, pošto je prvo devojčica, da rodiš svom mužu sina. Moraš, moraš.“

Kontrola, ultrazvuk i eto nama još jedne DEVOJČICE. 

Inače sam i pre toga bila sigurna da je žensko, ali ultrazvuk je ipak sigurnija metoda. Potvrđeni su moji osećaji i bio je red da tu veoma važnu informaciju javimo rodbini, ovoj bližoj, naravno. I uvek tu mora da ima neki primerak zatucanosti.

NIJE SVEKRVA! 😀

,, Pih. Pa dobro, nema veze. Treće će valjda biti dečak. ( ja 4.mesec, još ni blizu drugog porođaja, ali biće treće, znaju oni 😀 ) Reci mi, je l se Ivan razočarao? Joj, sigurno jeste. Pa šta će jadan. Očekivao dečaka verovatno.“

Pa da, jeste, od silne brige pao na sred ginekološke ordinacije, jedva došao sebi. Ne znam šta mu bi stvarno. Kad smo došli kući seo pored mene i počeo da plače. Krokodilske suze, ju! Moš misliti. Devojčica, kako to? Šta ću sad? Mora da nisam muškarčina. 😀 Dani su mu trebali da se pomiri sa sudbinom.

Naravno, ovo je sprdnja na račun zabrinutosti svih tih ljudi koji su me zvali da me uteše i pitaju “ A šta ti Ivan kaže?“ Kao da će on mene pojesti zato što mu neću roditi sina, jer je zaboga to nešto neizbežno i nisi pravo muško ako ne napraviš muško niti si ti prava žena ako mu ne rodiš sina. I kako god okreneš ljudima na Balkanu, rodbini tvog muža udovoljićeš samo ako im produžiš lozu. A i tad će imati neke zamerke o kojima će se direktno ili indirektno pričati.

Za kraj – važno je da su sva deca ovog sveta živa i zdrava, ma kog pola bili. Važno je da ih ima što više i da u svojim porodicima budu srećni i zadovoljni, bilo da su devojčice ili dečaci, naslednice ili naslednici. Potreba da imamo muško u porodici je nešto što smo zadržali iz nekih starih vremena. Mnogo starih. Vremenom su ljudi naučili da mnogo drugačije gledaju na takve stvari i da se raduju svom detetu. Danas skoro svi znaju da pol zavisi od muškarca i da žena tu ništa nije kriva. Danas su zaista retki oni koji bolesno žele muško dete ili se to bar vešto prikriva, ali uvek nekako naiđeš na tu neku, osobu i ono što vam ja preporučujem jeste da ignorišete ako i koliko možete. Ukoliko je to nemoguće (kao u mom slučaju) sprdajte se maksimalno, učinite sebi situaciju zanimljivijom i smešnijom, nađite adekvatan odgovor na sve i možda ćete toj osobi dati do znanja da vam nije stalo do toga, a ako se to ne desi važno je da se nervirate, ne shvatate lično rečenice i reči koje su vam upućene. Uživajte sa vašim devojčicama, jer su one jedno veliko bogatstvo kao i sva deca sveta.

Autor: Katarina Prokić

„Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.“