U Srbiji, na Balkanu generalno muško se mora roditi u svakoj kući. Ako ne – ,, snajka, ti si kriva, šta ti bi da rodiš dve, tri, devojčice, kako to tako, pokušajte još jednom.“ Jeste, snajka je kriva, jer je našla muža koji je profesionalac za žensku decu. Snajka jeste rodila decu, ali nije sama, a ni uz pomoć vazduha, nego samo i isključivo uz pomoć tog muškarca, eej muškarca.
Pišem ovo kao mama dve devojčice, kao mama koja ne planira da ima treće dete i kao osoba koja je otišla sa pomenutog Balkana, ali me taj njihov sindrom proganja svakodnevno.
Ne preferiram ni jedan ni drugi pol toliko da sam bila u fazonu “ roditi muško/žensko ili umreti“. Podrazumeva se da sam uvek želela da ono bude živo i zdravo i to je ono što svaka majka poželi, ali posle toga uvek se jave neke želje, očekivanja, predpostavke.
,, Vidi što ti je stomak okrugao (inače je trebao biti nekog drugog oblika, je l? ) 100% je dečak. Nema sumnje. Pa da, bio bi red, pošto je prvo devojčica, da rodiš svom mužu sina. Moraš, moraš.“
Kontrola, ultrazvuk i eto nama još jedne DEVOJČICE.
Inače sam i pre toga bila sigurna da je žensko, ali ultrazvuk je ipak sigurnija metoda. Potvrđeni su moji osećaji i bio je red da tu veoma važnu informaciju javimo rodbini, ovoj bližoj, naravno. I uvek tu mora da ima neki primerak zatucanosti.
NIJE SVEKRVA! 😀
,, Pih. Pa dobro, nema veze. Treće će valjda biti dečak. ( ja 4.mesec, još ni blizu drugog porođaja, ali biće treće, znaju oni 😀 ) Reci mi, je l se Ivan razočarao? Joj, sigurno jeste. Pa šta će jadan. Očekivao dečaka verovatno.“
Pa da, jeste, od silne brige pao na sred ginekološke ordinacije, jedva došao sebi. Ne znam šta mu bi stvarno. Kad smo došli kući seo pored mene i počeo da plače. Krokodilske suze, ju! Moš misliti. Devojčica, kako to? Šta ću sad? Mora da nisam muškarčina. 😀 Dani su mu trebali da se pomiri sa sudbinom.
Naravno, ovo je sprdnja na račun zabrinutosti svih tih ljudi koji su me zvali da me uteše i pitaju “ A šta ti Ivan kaže?“ Kao da će on mene pojesti zato što mu neću roditi sina, jer je zaboga to nešto neizbežno i nisi pravo muško ako ne napraviš muško niti si ti prava žena ako mu ne rodiš sina. I kako god okreneš ljudima na Balkanu, rodbini tvog muža udovoljićeš samo ako im produžiš lozu. A i tad će imati neke zamerke o kojima će se direktno ili indirektno pričati.
Za kraj – važno je da su sva deca ovog sveta živa i zdrava, ma kog pola bili. Važno je da ih ima što više i da u svojim porodicima budu srećni i zadovoljni, bilo da su devojčice ili dečaci, naslednice ili naslednici. Potreba da imamo muško u porodici je nešto što smo zadržali iz nekih starih vremena. Mnogo starih. Vremenom su ljudi naučili da mnogo drugačije gledaju na takve stvari i da se raduju svom detetu. Danas skoro svi znaju da pol zavisi od muškarca i da žena tu ništa nije kriva. Danas su zaista retki oni koji bolesno žele muško dete ili se to bar vešto prikriva, ali uvek nekako naiđeš na tu neku, osobu i ono što vam ja preporučujem jeste da ignorišete ako i koliko možete. Ukoliko je to nemoguće (kao u mom slučaju) sprdajte se maksimalno, učinite sebi situaciju zanimljivijom i smešnijom, nađite adekvatan odgovor na sve i možda ćete toj osobi dati do znanja da vam nije stalo do toga, a ako se to ne desi važno je da se nervirate, ne shvatate lično rečenice i reči koje su vam upućene. Uživajte sa vašim devojčicama, jer su one jedno veliko bogatstvo kao i sva deca sveta.
Autor: Katarina Prokić
„Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.“
Moderne mame 