Moderne mame

majčinstvo iz naše perspektive


Поставите коментар

Sve što treba da znate o motoričkom razvoju u prvoj godini života

Pokret je osnovna karakteristika života kojom se izražavaju osećaji (mimika), uspostavlja verbalna i gestikularna komunikacija (govor, gestikulacija), ovladava prostorom i postiže biološka samostalnost. U najranijoj životnoj dobi pokret je odraz stanja i ponašanja deteta.

nestle-bebe-rast-i-razvoj.png

Kod novorođenčeta motorni obrasci su refleksne prirode. U doba odojčeta, preko obrazaca posturalne kontrole, razvijaju se obrasci voljnih pokreta, a kasnije, preko brojnih neuronških veza, formiraju se sekundarno automatizirani, koordinisani voljni pokreti. Motorički razvoj zdravog novorođenčeta, odojčeta i malog deteta odvija se potpuno spontano, prema prirodnim zakonitostima i direktno zavisi od anatomske i funkcionalne adekvatnosti centralnog nervnog sistema.

 

Usvajanje glavnih motoričkih funkcija (kontrola glave, bočni transferi u ležećem položaju, sjedenje, stajanje, hod, puzanje, hvatanje) odvija se potpuno spontano. Sve motoričke radnje dete nauči i savlada potpuno samo i zato nije potrebno „učiti“ dete da sedi, stoji, hvata, hoda… “Učenje” deteta motoričkim radnjama predstavlja grubo, nepotrebno i nepoželjno upletanje u spontani motorički razvoj kojim se ometa i usporava normalno usvajanje motoričkih funkcija . Uvek treba imati na umu da između motoričkog i psihičkog razvoja postoji tesna veza i jak međusobni uticaj, te se zato umesto termina “motorički”, često koristi termin “psiho-motorički” razvoj.

Nesmetan razvoj kretanja u prvoj godini života

  • Razvoj motorike u položaju na trbuhu do puzanja i stajanja

Novorođenče i mlađe odojče leži na trbuhu u savijenom položaju. Savijenost zahvata i gornje i donje ekstremitete. Zbog jake savijenosti nogu, karlica je odignuta od podloge, pa je zato težina tela na licu, grudima i podlakticama bočno od tela.

Od trećeg meseca i u četvrtom, dete počinje da održava ravnotežu, a preduslov za to je da su oba lakta ispred linije ramena, da je jaka fleksija u karlici popustila i da se težina tela pomakla s grudi prema trbuhu. Ova faza u motoričkom razvoju označena je kao “oslonac: lakat-karlice”. Samo iz ovog položaja dete može nesmetano okretati glavu.

U petom i šestom mesecu dete se sve više odiže, tako da sa šest meseci potpuno ispruži laktove i oslanja se na otvorene šake. Težina tela premešta se s trbuha ka karlici. Ova faza u motoričkom razvoju zove se “oslonac: šaka-zdjelica”.

S punih sedam meseci funkcija oslonca na šake je toliko dobra da se dete pomiče unazad, a težinu nose šake i bedra. Tako dete uči da opterećuje noge, dok bočno pomicanje postiže “osloncem: jedna šaka–karlica”.

S osam meseci dete uspeva podignuti karlicu  od podloge i tako otkriva “oslonac: šaka-koleno”. Međutim, još uvek može puzati jer mu nedostaje pomicanje težine na bok. Ovo će uvežbati u položaju na trbuhu unakrsnim pokretima tela: okreće se oko pupka udesno i ulevo. Kada savlada pomicanje težine na bok, stvoreni su uslovi za kretanje napred (deveti i deseti mesec).

S deset meseci dete zauzima četvoronožni položaj, klati se napred – nazad i pri tome naizmenično opterećuje ruke i kolena. Tako uvežbava ravnotežu za puzanje i tek onda će moći dobro i koordinisano da puzi. Iz puzećeg stava lako prelazi u kosi sedeći i opet iz sedećeg u puzeći. Ako je dovoljno stabilno i sigurno, dete se može podići i otkriti “oslonac: šaka-stopalo” ili “medveđi hod”. Iz ovog položaja dete može da ustane u stojeći stav sa deset ili jedanaest meseci.

  • Razvoj motorike u položaju na leđima do sedenja

U prvim mesecima života (do trećeg meseca), dojenče ima refleksne pokrete tela – holokinetička faza, i na sve nadražaje reaguje refleksnim pokretima ekstremiteta (Moorov refleks). Moorov refleks će u drugom mesecu preći u fazu telesnih reakcija – distona faza.

S tri meseca odojče leži na leđima simetrično, dovodi obe šake ispred lica, “igra: šaka-šaka”. Noge su savijene, dodiruju podlogu petama ili su odignute. S četiri meseca dete može dobro održavati ravnotežu na leđima, noge su savijene u kukovima i kolenima, izvodi stopalima pokrete hvatanja kao i šakama. Potiljak i gornji deo tela su ispruženi. Leži ravno, tj. linija: nos-pupak–simfiza je ravna.

Dete staro pet meseci zauzima perfektan “sedeći stav” u ležećem položaju. Noge su podignute, dodiruje šakama svoja bedra, posmatra stopala, koja su sve bliže glavi. Sa šest meseci odojče hvata stopala rukama, a sa sedam ih stavlja u usta. Pri ovom pokretu premešta se težina tela. Težina tela se prebacuje ka glavi pri čemu se isteže lumbalni deo kičmenog stuba.

Sa sedam meseci dete se može vrlo dobro okrenuti s leđa na trbuh preko obe strane. S osam meseci rado se igra na boku, da bi s devet ili deset meseci otkrilo tzv. “posedanje ukoso”, tj. da bi potpuno samo selo. S jedanaest meseci 90% dece može samostalno zauzeti pravilan sedeći stav iz koga često prelazi u puzeći preko sedenja ukoso i opet se vraća u sedeći.

  • Razvoj motorike u bočnom položaju do hodanja

Posmatranjem bočnog položaja mogu se ustanoviti elementi “hodanja” u ležećem stavu. Sa četiri meseca dete se može skotrljati na bok bez pomeranja težine i s rukama i nogama ispod tela. S pet meseci, dok leži na boku javlja se bočno pomeranje karlice. Bočnim pomeranjem karlice torzalno i ventralno povećava se radijus kretanja nogu i postiže diferencijacija nogu.

Sa šest meseci, kada se dete okreće s leđa na trbuh, uočava se uzorak hodanja u ležećem položaju na boku: donja strana (na kojoj leži) je oslonac, gornja strana je pokretna, noge se kreću automatizmom koračanja. Sa sedam meseci dete se podjednako dobro okreće na obe strane. Strana oslonca i slobodna – pokretna strana se stalno mijenjaju pri čemu strana oslonca ili donja strana odgovara fazi hoda u kojoj se staje na nogu, dok slobodna strana odgovara fazi iskoraka napred. Dakle, dete “hoda” pri okretanju oko sredine tela na drugu stranu.

S osam meseci dete se okreće s trbuha na leđa i izvodi kontrapokret od zone rame-karlica, tj. okretanje kičmenog stuba. Ovakav pokret odrasli automatski čine u hodu. Sa devet i deset meseci dete je uvežbalo sve faze kretanja i mišićne grupe u ležećem položaju tako da se sada može uspraviti, može puzati, podizati jednu nogu i preko klečećeg stava uspraviti se uz predmete (nameštaj) u stojeći stav.

Krajem jedanaestog i u dvanaestom mesecu 90% dece počinje prohodavanje u stranu uz pridržavanje za predmete. Više od 50% dece s punih dvanaest meseci hoda slobodno bez pridržavanja.

Ometanje normalnog razvoja kretanja

  • Pasivno posjedanje – “učenje” deteta da sedi

Nekada se smatralo da dete u uzrastu od šest meseci treba da sedi, i da je potrebno pasivno posedati dete uz obavezno podupiranje. Ne uzimajući u obzir normalne faze u razvoju kretanja, ne poštujući prirodne nagone za kretanjem i zakone razvojne kineziologije, nanosi se ogromna šteta detetu i njegovom zdravlju. Prerano pasivno postavljanje u sedeći položaj naročito veliku opasnost predstavlja za decu sa smetnjama u motoričkom razvoju, jer se svako patološko držanje pogoršava u vertikalnom položaju.

U uzrastu od petog do devetog meseca, zdravo dete u položaju na leđima stalno drži noge podignute od podloge, flektirane u kukovima, hvata ih rukama, s tendencijom da stopalo dosegne ustima. Podižući noge prema glavi dojenče zapravo priprema lumbalni segment kičmenog stuba za buduće sedenje. Pri ovome dolazi do istezanja lumbalnog segmenta, tj. međusobnog udaljavanja lumbalnih pršljenova, što je veoma važno i poželjno za razvoj kičmenog stuba.

U ovom periodu roditelji čine veliku grešku: pasivnim postavljanjem deteta u sedeći stav, dolazi do sabijanja lumbalnog segmenta što je nepoželjno i može biti štetno. Kod odojčeta od šest meseci koje sedi s podupiranjem može se čak uočiti i deformacija u predjelu L2–L5, kao i fleksija trupa prema naprijed. Oslonac je smanjen i sveden na svega 30% od potrebnog, dete je nestabilno, nesigurno. Sva njegova pažnja usmerena je na održavanje ravnoteže, a koordinisana igra rukama jako otežana.

S obzirom da u ovom uzrastu nije razvijena bočna zaštitna ekstenzija, dete lako gubi ravnotežu i pada u stranu ili prema napred. Pasivno posedanje ne koristi ničemu, a može biti štetno za lumbalni segment kičme.

Primer normalnog posedanja deteta u uzrastu od 10 mjeseci: iz četvoronožnog položaja (oslonac: šaka-koljeno)
1) podmetanjem noge ispod sedalnog područja;
2) dete lako prelazi prvo u kosi sedeći;
3) a iz njega u pravi sedeći položaj;
4) kada sedi s potpunom ekstenzijom kičmenog stuba, potpuno je stabilno i može dobro koristiti ruke za hvatanje predmeta. Iz ovakvog sedećeg položaja dete se potpuno samostalno i nezavisno od tuđe pomoći može vrati u četvoronožni položaj iz koga će opet lako preći u sedeći. Dakle, dok dete ne usvoji oslonac “šaka – koljeno” neće  moći samo sesti; 90% djece izvodi ovaj transfer između devetog i jedanaestog meseca.

Posebno treba ukazati na povremeni problem koji se javlja kada se ultra-zvučni pregled kukova radi kasnije. Naime, konstatacija: “Kukovi su dobri, dete može sediti” potpuno je neopravdana iz jednostavnog razloga što niko, pa ni dete ne sedi na kukovima, već na glutealnoj regiji gde glavno opterećenje trpi lumbalni segment kičme, a ne zglob kuka.

  • Upotreba pomagala (nosiljke, ljuljaške, skakalice, hodalice)

Uz pretpostavku da će osigurati udobnost i poboljšati razvoj djeteta, napravljene su ležaljke-ljuljaške. U ovakvim ležaljkama zbog kosog položaja leđa, odojče se dovodi u pasivan sedeći stav. Pri tome je onemogućeno normalno premeštanje težine tela prema glavi, kao što je to slučaj kada dete leži na leđima normalno, već se vrši pritisak na kičmeni stub. Tako dolazi do sabijanja lumbalnog segmenta kičme, što može imati štetne posledice.

Ljuljaške nepovoljno deluju i na razvoj kretanja nogu, jer onemogućavaju fleksiju u kukovima i koljenima, kao i pomeranje stopala prema licu. Stiče se navika da noge budu ekstendirane, što je u prvim mesecima nepoželjno i štetno.

Pod pretpostavkom da dete treba naučiti da hoda u vertikalnom položaju, upotrebljavaju se razna pomagala tipa skakalica, hodalica i sl, čime se deci uskraćuju normalne faze u razvoju kretanja kao što su ustajanje iz četvoronožnog i puzećeg položaja, održavanje ravnoteže, prohodavanje u stranu.

U hodalici dete zauzima potpuno neprirodan stav gde je glava zabačena pozadi, ruke podignute uvis, ramena retrahirana. Posebno štetan efekt hodalica ima na razvoj stopala jer provocira equinus položaj stopala i kasnije naviku hodanja na prstima.

 

Za razvoj kretanja djeci nisu potrebna nikakva pomagala. Pomagala suzbijaju kod dece njihov prirodni nagon za kretanjem, ometaju razvoj kretanja i mogu imati štetne posledice, npr. equinus stopala, deformitete stopala i kičme i sl.

Izvor: Acta Medica Medianae 2005, Vol. 44 Ometanje normalnog motornog razvoja u prvoj godini života 3, Klinika za fizikalnu medicinu, rehabilitaciju i protetiku Kliničkog centra u Nišu / http://www.roditelji.me/ 

Materijal koji je preuzet s interneta smatra se javno dostupnim, ukoliko nije drugačije navedeno. U slučaju da postoji problem ili greška u vezi s autorskim pravima na određeni materijal, povreda autorskih prava je učinjena nenamerno. Nakon predstavljanja dokaza o autorskim pravima, sporni materijal će odmah biti uklonjen sa sajta.

 

Advertisements


Поставите коментар

Kanada zabranila dečje hodalice – Moderne mame

Kanada je zabranila prodaju, reklamiranje i uvoz dečjih hodalica, odnosno dubaka. Onima koji se ogluše o ovuzabranu preti kazna do 100 hiljada kanadskih dolara, prenosi N1 Zagreb.


 

Kanađani moraju da znaju koliku opasnost za decu prestavljaju hodalice”, rekao je kanadski ministar zdravlja Pjer Petigru koji je odobrio ovu zabranu, prvu u svetu.

On je dodao da je bezbednost dece na prvom mestu.

Ova zabrana odnosi se i na kućne rasprodaje koje su u Kanadi vrlo popularne, pa tako Kanađani drugim osobama neće moći da prodaju polovnu bebi opremu.

Razlog zabrane je sve veći broj povreda koji se događaju zbog upotrebe dubaka, a one nastaju usled prevrtanja i padanja niz stepenice. Podaci iz 16 bolnica širom zemlje pokazali su da je u periodu od 1990. do 2002. godine preko 1.900 beba starosti 5-14 meseci pretrpelo neku vrstu povrede zbog korišćenja dubka.

Protiv njegove upotrebe su i ortopedi, koji napominju da dubak negativno utiče na razvoj dece i da bebe treba pustiti da prirodno “stanu na noge” i prohodaju, onda kada su one spremne za to.

”Kanađani moraju da znaju koliku opasnost za decu prestavljaju hodalice”, rekao je kanadski ministar zdravlja Pjer Petigru koji je odobrio ovu zabranu, prvu u svetu.

On je dodao da je bezbednost dece na prvom mestu. Ova zabrana odnosi se i na kućne rasprodaje koje su u Kanadi vrlo popularne, pa tako Kanađani drugim osobama neće moći da prodaju polovnu bebi opremu. Razlog zabrane je sve veći broj povreda koji se događaju zbog upotrebe dubaka, a one nastaju usled prevrtanja i padanja niz stepenice. Podaci iz 16 bolnica širom zemlje pokazali su da je u periodu od 1990. do 2002. godine preko 1.900 beba starosti 5-14 meseci pretrpelo neku vrstu povrede zbog korišćenja dubka. Protiv njegove upotrebe su i ortopedi, koji napominju da dubak negativno utiče na razvoj dece i da bebe treba pustiti da prirodno “stanu na noge” i prohodaju, onda kada su one spremne za to.

Izvor: http://www.b92.net


Поставите коментар

Dubak je pomagalo mami, bebi ne – Moderne mame

Znate onu slatku, praktičnu stvarčicu u koju mame stavljaju svoje bebe kako bi nešto završile, popile kaficu, odmorile se? To je ona čudesna sprava u koju stavite bebu bez obzira da li je ona spremna za to ili ne (a nije nikada spremna), nakon toga bebi ništa neće Hvaliti i svi ćemo biti srećni i odmorni. Ali… Da li je to zaista nešto što vašem detetu znači prilikom motoričkog razvoja? A ako ne znači, da li šteti?

Motorički razvoj se razlikuje kod svake bebe, ali postoji neki određen tok kojim beba napreduje. Dubak/hodalica ometaju normalan razvoj, sprečavaju bebu da prepozna kada je spremna za određene faze u motorici.

Dubak je pomagalo mami, bebi ne.

  • Zašto?

Mama će uspeti da završi svoje obaveze, a beba može da dobije razne posledice.

  • Koje su to posledice?

Nakon što još nespremnu bebu stavite u dubak obratite pažnju na njen položaj. Kičmeni stub će najčešće biti iskrivljen, a karlica će dobiti dodatno opterećenje, beba će se oslanjati na prstiće, a ako poslušate baku koja tvrdi da bebu od 3 meseca i 3 dana treba staviti u hodalicu onda ćete verovatno primetiti da vaša beba u tom položaju krivi nogice. Rizikujete zdravlje vašeg deteta zbog obaveza u kući? Razmislite još jednom.

Takođe deca koja su se nalazila u dubku u periodu veoma važnog motoričkog razvoja su sklona češćem padanju na glavu. Zašto? Beba koja se nalazi u dubku oseća potpunu sigurnost i može se pokretati i pokušavati da dohvati razne predmeta bez straha da će doći do pada. Nakon što bebu izvadite iz dubka i očekujete da će uskoro prohodati može doći do gubitka ravnoteže, jer beba ne zna da padne pravilno.

Dete će se razvijati i bez pomagala i vaše pomoći. Ne treba da ga učite da sedi, hoda, puže, treba samo da mu date prostora da ispituje svoje sposobnosti. Neka taj prostor bude pod. Uživajte se vašom bebom na podu uz igračke koje će mu biti izazov. Postavite je nedaleko od bebe i motivišite je da se pokrene i dohvati je. Nakon toga mu pružite jedno veliko oduševljenje i nastavite da se igrate na isti način. Posle nekog vremena vaša beba će postati jača i moći će bez problema da ustane na nogice bez da je vi silite bespotrebno. Uživajte u igranju još od bebine najranije dobi.

 

Autor: Katarina Prokić

Izvor: http://www.modernemame.wordpress.com

 


Поставите коментар

Svet u malom od 4. meseca života

,,Ne vuciii taj stoljnjak.. “ Sto puta ti kazem ne bacaj stvari o pod“ – opet rečenice koje me dovode u stanje bolesti. Izmedju 4.i 5.meseca života kortikalni (kora mozga), analizatori postaju sposobni da prepoznaju draži prema čulnim modalitetima, topografski ih određuju usmeravajući pokret ka njima. -O daa, vaša beba leži na stomaku i ručicama pokušava da dohvati omiljenu igračkuu-pokreti nisu savršeni, ali ona vežba ima POTREBU DA JE DOHVATI.

Funkcionalno zaživljavanje sekundarnih kortikalnih polja i mijenalizacija vlakana piramidnog sistema u mozgu omogućava sposobnost vizuomotorne kontrole i sposobnost hvatanja..,,OOOO VIDIM TE I SADA ĆU TE UHVATITI IGRAČKO DRAGA“
U ovom periodu primetićete da vaše dete više nije toliko „razroko“, zrikavo već da se zenice polako postavljaju u sve pravilniji položaj( *čitaj predhodnu rečenicu ako je nisi zapamtila/o).
Uvežbavanjem i usložnjavanjem šeme akcije javlja se mogućnost praktičnog razlikovanja i prepoznavanja i uopštavanja aktivnosti/primena u novim situacijama. To je period od 4,5 do 8.meseca (naravno ništa striktno već u tim opsezima) – praćen pojavom procesa akomodacije kroz pokret prilagođen svrsi. (ŠTA LI NAPISA OVA ŽENA PITATE SE SADA)
E, PA PRAKTIČNO).
U bebinoj glavici, a našim jezikom rečeno-Ok, sada znam da mogu da pokrećem ručice, mogu da vidim predmet i sada ću da ga dohvatim i opipam, a onda da ga bacim pa da čujem kako zvuči! (prva recenica u tekstu-čulni modaliteti-dodir, vid, sluh).
Dakle pokreti polako počinju da se prilagođavaju svrsi, dolazi do začetka diferencijacije između sredstava i cilja-POKRET JE SREDSTVO ZA DOSEZANJE OBJEKTA VAN DETETOVOG TELA.
Ponavljanje i uvežbavanje manipulativnih pokreta (1000puta cu baciti ovu činiju o pod) su osnov za razvoj ideomotorne praksije (šta je ideomotorna praksija- npr. ako uzmem četkicu imam ideju kako sa njom da operem zube)..
Bacaj – bebo – bacaj-vežbaj ima to svoju svrhu!
Izlazak iz ,,zatvorenog kruga vlastitih senzacija“ uslovljen je prisustvom i uticajem SOCIJALNOG POLJA.
Dete izdvaja ljudski lik kao ,,privilegovan stimulus“, najpre ne diskriminativno – pre socijalno, a potom diskriminativno vezujući se za određene osobe (mamu, baku, tatu-oni koji su najčešće uz njega).
Ovo je period afektivne simbioze sa okolinom kada se vlastito postojanje doživljava policentrično, a svet parcijalno (plače kada odete iz sobe ili se uznemiri kada neko nepoznat priđe vama), ovo traje do nekog 7./8.meseca života.
Od 8.meseca kao plod koordinanacije šema akcije i aktivnosti dograđenih tercijalnih polja korteksa mozga javlja se i prvi čin praktične motorne inteligencije. Ravnotežom između POTREBA I AKCIJE ostvaruje se čin INTELIGENCIJE.. Sada dete koristi neko oruđe da bi došlo do cilja. „VUČEŠ STOLJNJAK KAKO BI DOHVATIO ŠOLJU KOJA TI IZGLEDA JAKO INTERESANTNO-U REDU JE – SAMO SE PAZI DA TE NE UDARI-ovo bi trebalo da bude naša reakcija, a ne histerično – NE VUUUCII TAJ STOLJNJAK.
Vremenom se oruđa usložnjavaju tako da polako korisne i mentalna sredstva pa oko godine često plaču i bacakaju se kako bi dobili vašu paznju(U redu je, bebo, razumem da hocćeš da te mama zagrli ali to moze bez vrištanja – npr. Ovako-pa zagrlite bebu)
Drage moje-samo mirno – sve ima svoje objašnjenje!!
Do sledećeg teksta…

I ovog puta se zahvaljujemo Ani koja je svoje stručno znanje podelila sa nama i vama. Mame, četvoromesečnih beba, ima li istine u ovome? Kako se vaše bebe ponašaju trenutno i šta to zanimljivo uočavate?


Поставите коментар

RANI RAZVOJ – HAJDE DA RAZUMEMO TAJ ČITAV SVET U MALOM

Mnogo puta čujem:,, Jaooo samo ruke trpa u usta, mora biti da su zubići. Jaooo, brzo mu vadi te ruke iz usta“
Ove rečenice su mi toliko iritantne da mi je mnogo puta došlo da se razbolim.
Trudiću se da vam kroz ovaj tekst predstavim teoriju ranog razvoja koju dok sam studirala smatrala napornom, ali kada sam počela raditi, a tek kada sam dobila svoje dete shvatila sam koliko zapravo ova teorija ima implikacija u životu.

17124899_1812540195738692_1356636529_n


PIJAŽEOVA TEORIJA MENTALNOG RAZVOJA


Kada počinje mentalni razvoj?
Već oko 6.meseca intrauterinog života funkcionalno se bude delovi limbičkog sistema. Ovo praktično znači da draž može da se oboji prijatnošću ili neprijatnošću. Dakle vaša beba može da reaguje na pevanje, tepanje ali isto tako i na stres koji mozda proživljavate.
Mentalni razvoj nakon rođenja se razvija u susretu bebe sa okolinom.
U tom svetu razvoja uslovljavaju se POTREBA i AKCIJA (da bi došlo do neke akcije nepohodno je da imamo potrebu).
Igra izmedju potrebe i akcije čine suštinu dinamike unutar stanja ravnoteže. Iskustva koja se na taj način stiču su temelj koji je neophodan da bi se razvila druga razvojna faza.
Strukture koje se menjaju su:

  • GOVOR
  • IQ
  • MIŠLJENJE
  • SOCIJALIZACIJA

(O svakoj ču pisati ako blog bude čitan).

Da bi se nadgradila nova struktura nepohodno je da se stara ostvari do kraja.


1.Stadijum-senzo motorni (od rođenja do 2,6meseca).
Ovaj stadijum je obeležen refleksima, kao iz prvih instiktivnih težnji (hranjenje) i prvih emocija, prvih motornih navika i prvih organizovanih opažaja,kao i praktične inteligencije.
2.Stadijum refleksa
Ova etapa traje do kraja prvog meseca života, kada ćelije precentralne vijuge postaju zrele i funkcionalno osposobljene za rađanje voljnog pokreta.
Zato neka vas ne čudi kada su bebe izgrebane jer one još uvek samo haotično pokušavaju da svoje rukice dovedu do usana (što je potkrepljeno refleksom sisanja koji im je odlično poznat)
Takođe jedan od pokazatelja refleksnih reakcija je podrhtavanje brade (NE VAŠOJ BEBI NIJE HLADNO-SEM AKO JE NISTE OBUKLE U SKLADU SA TEMPERATUROM),
sledeĆa refleksna reakcija je bljuckanje (kada ga je previše trebalo bi se posavetovati sa pedijatrom),
Još jedna od normalnih reakcija je i refleksno trzanje na npr. šuškanje kese.
Već u 2.mesecu ulazi se u stadijum organizovanih opazaja i navika.
Organizovanu motornu aktivnost predstavlja sistematsko uvođenje palca ili vise prstića u usta (DAKLE NE SPREČAVAJTE DETE DA TO RADI – TO JE NORMALNO),dete prati predmet koji se kreće, okreće glavu prema izvoru zvuka. Što se tiče opažaja-prvi od pokazatelja je SOCIJALNI OSMEH, koji se javlja oko 3.meseca života(raniji osmesi su refleksne prirode).
Oslobađajući se od biološke nužnosti, pokreti nastali iz refleksnih aktivnosti postaju osnov za formiranja SHEMA AKCIJE, koje se u vidu kinetetakih slika pokreta beleže u parjetalnim predelima korteksa(MNOGO BITNO – ZASLUŽUJE POSEBNO POGLAVLJE). Ovo je doba obeleženo uvežbavanjem i ponavljanjem aktivnosti i učvršćivanjem shema akcije (VAŠE DETE ĆE DO SAVRŠENOSTI VEŽBATI DA STAVI PALAC U USTA(AKCIJA), KAKO BI TO ZADOVOLJILO NJEGOVU POTREBU (SAVRŠENA MOTORNA AKTIVNOST) -TRENUTAK KADA PALAC IZ PRVOG POKUŠAJA STAVLJA))
Ponavljanje i uvežbavanje elementarnih pokreta formira prve obrise melokinetičke aktivnosti što ukazuje na funkcionalno sazrevanje premotornih polja u frontalnom režnju mozga.
Ako se pitate zašto je ovo bitno – E PA DRAGE MOJE OVO VAM JE OSNOV ZA PISANJE I RAZVOJ GOVORA. ALI O TOME VIŠE U NEKOM DRUGOM POGLAVLJU.
SUTRA NASTAVLJAMO SA OVOM TEORIJOM
A DO TADA SE NADAM DA NEĆETE SPRECAVATI VASE MALCE U NJIHOVIM PRVIM AKCIJAMA U OVOM LUDOM VELIKOM SVETU.

Hvala mami Ani na ovom veoma edukativnom tekstu. Ona je po struci defektolog i odlučila je da baš za naš blog i vas, drage mame, napiše nešto o razvoju. Ne samo iz poštovanja prema njoj već i zbog same edukacije pročitajte ovaj tekst. Ne oduzima mnogo vremena. Ako i vi želite nešto da napišete javite mi se u poruci na našoj stranici Moderne mame.

 


Поставите коментар

Prve cipelice

Najbolje cipelice za prohodavanje su bose nogice. Stopala kao i ruke , najbolje se razvijaju kad su gola i nisu sputana. Hodanje bosih stopala jača članaka i doprinosi razvoju stopala. Kao što nam kad je toplo na rukama nisu potrebne rukavice, tako nam na nogicama nije potrebno ništa kad smo kod kuće ili na sigurnoj podlozi.

Kada usavršite hodanje i krenete sa prvom „šetnjom“ potrbne su vam cipelice za prohodavanje. One uvek, moraju da imaju savitljiv gumeni dzon, zglob mora biti zaštićen, obuća komotna za jedan broj. ( stane vaš prst pozadi pete kada „šetač“ stoji u otkopčanoj cipelici) , čvrst lub, lub drži  petu ne da da nogica ide levo – desno. Sad dolazimo do noviteta!! Šta raditi?!? 
Kupiti obuću sa anatomskim uloskom ili običnu??! 

Iskreno??? Koja to prva cipelica ima dobar dzon, fleksi, jak lub i kožna je a ima običan uložak?!? Ja za takvu ne znam. Savetovala bih vas da dok se ortopedi i fizijatri zvanično ne dogovore, a bebac sigurno ne potrči slušajte svoj razum i kupite obuću za koju vi mislite da je prikladana. 

Duge šetnje, sigurnim koracima vam želim. 


Поставите коментар

Generalno praćenje rasta 

Telesna težina

Prve dve nedelje: novorodjenče povrati svoju porodjajnu težinu;

Treći mesec: porast telesene težine je oko 500-700 gr;

Šesti  mesec : odojče udvostruči rodjenu težinu;

Dvanaest meseci: odojče utrostruči rodjenu kilažu i od sad će u proseku dobijati oko 200gr mesečno;

Dve godine: učetvorostruči svoju porodjajnu težinu, a onda će dobijati po 2-2,5 kg godišnje do školskog uzrasta.

Visina

Do godinu dana: odojče poraste 25 cm;

Od prve do druge godine: poraste 13 cm u visinu;

Od druge do trece godine: 9 cm poraste u visinu;

Od četvrte godine: do puberteta poraste 5 cm godišnje; 

Da nema nedoumice oko napredovanja, važan je krajnji ishod: da nam je dete nasmejano i zdravo, a cm i kg, ostavimo iza sebe sa osmehom.