Ovih dana na sve strane pljušte pitanja „gde ćeš za Novu godinu?“ Čak sam i uhvatila sebe par puta kako ispitujem osobe šta im je u planu, gde će i sa kim da dočekaju Novu godinu. Ove neudate drugarice već organizovane, disko, kafići, ludila, muzika i ostalo. Ja nekako ponosno volim da kažem „ostajem kući, želim tako, više mi prija“. U principu, nema ko ni da nam čuva decu, a i da ima otišli bismo možda na neku večeru i opet bili kući. Ne znam kako tako brzo možeš da promeniš svoja interesovanja. To malo biće ili bića se rode kroz par sati, a totalno preokrenu tvoj život i svi ti pogledi i interesovanja usmereni su u njih.
Mama sam i moja Nova godina biće jedno divno iskustvo, iako ću biti u istoj prostoriji kao i uvek, verovatno u istom stanju i nekoj kućnoj odeći bez šminke, pred TV, u zagrljaju svog muža, uz neko pivo možda (prstt 😀 ).
Klinci će uveliko spavati u svojoj sobi i za njih će to biti dan kao i svaki drugi. Za nas jedan trenutak uživanja, samoće, neke posebnosti jer smo svesni da nam uskoro sledi prelaz u neku novu godinu gde nas očekuje još mnogo uspona i padova. Možda po neki prvi koraci, nove reči, novi dečiji, osmeh, ulepšan novim i prvim zubićima.
Dok smo čekali 2016.godinu radovali smo se prvoj devojčici, 2017. drugoj devojčici. Ove godine ćemo ostati zahvalni na onome što imamo i što smo dobili u ovoj godini.
Đuskanje u nekoj diskoteci, gde ima mnoštvo nepoznatih faca me je toliko smorilo, valjda jer sam uz njih naprasno i odrasla. A i bilo je vreme. 😀
Ovog puta, dok brojimo minute i sekunde do nove 2018.želim da otrčim do njihove sobe i držeći muža za ruku budem pored njih. Da ih onog trenutka u 00:00 poljubim i zagrlim i kažem „zbog vas svaka Nova godina nam je sve lepša i specifičnija i ne treba nam više ništa“. Želim da se do trenutka koji sledi, odlučim koju ću prvo da poljubim. 😀 Želim da se pozdravim sa ovom 2017.i kažem joj „hvala ti što si mi donela još jedan novi život/hvala ti na ovoj neizmernoj sreći/hvala ti što si me naučila da daljina i to što nisam baš tamo gde sam se rodila nije nešto strašno“. Može i sledeća da bude slična ovoj, samo bez nove bebe. 😀 Može svaka da bude baš kao ove poslednje dve, jer svaki pad nije pad kad imam njih pored sebe.
I sad, draga 2018.možeš da stigneš i tečeš svojim tokom, možeš da posmatraš sve one zaigrane ljude u diskotekama, kafićima, trezne ili alkoholisane, a mene, mene pusti da uživam u onome što sam prethodnih godina dobila. Pusti me da ih grlim i ljubim i da mi tako počne svaka naredna godina, jer je ona pokazatelj da nam se nešto lepo piše i da će takva biti cela. I nemoj da žuriš. Nemoj prebrzo da odeš kao ove naredne godine. Pusti me da uživam. Produži svoje sate, minute i ne daj da mi one odrastu. Želim ih još uvek u svojim rukama. Baš ovako male. Pusti me da ih grlim, do jutra, svakog narednog dana ove godine.
A vama srećna Nova godina (kad bude), želim vam ovo što ja imam svakog dana, to je veće bogastvo od svakog izlaska, svakog sređivanja i nove slike na instagram-u, facebook-u. Verujte. U stvari, jednog dana, svi ćete kroz ovo proći. I to će da proleti kao i ove nove godine. 🙂
Autor: Katarina Prokić
Svako kopiranje, umnožavanje i objavljivanje članaka sa ovog bloga bez dozvole, bez obzira na razloge za takvo delo zabranjeno je i predstavlja povredu autorskog prava i krivično delo, koje će biti gonjeno u skladu sa zakonom.
Moderne mame 