April je mesec carskog reza, neka vam ova priča mame Jovane bude ohrabrujuća.
Dok sam bila trudna slušala sam razne priče o porodjaju. Iako su mi govorili nemoj da slušaš svaki je različit, ja sam htela sve da čujem do detalja. I svaki se svodi na isto – „kada vidiš bebu zaboraviš sve – ne, ja nisam imala šta da zaboravljam i ne želim. Sam čin mog porodjaja je divno iskustvo. Kako se termin približavao svaki dan ctg je pokazivao da beba ne želi napolje. Prošao je i termin, a on ništa. Lepo mu je bilo na sigurnom u stomaku. Porodila sam se u bolnici Sveti Luka u Smederevu. Kada je termin već odmakao doktor koji mi je vodio trudnoću ostavio me je u bolnici. Prespavala sam uz često buđenje i kačenje na ctg i proveravanje hoće li princ napolje. Otvorena jedan prst. Sutradan mi je doktor ujutru rekao da će mi ubrizgati neki gel da bi grlić omekašao, dva sata nakon ubrizgavanja sam ležala ali ništa. Rekao je da odmorim, šetam pa ćemo postupak ponoviti popodne. Tako je i bilo oko 4:00 je postupak ponovljen ali opet ništa, tj. stanje isto. Kako oni kažu – ista meta, isto odstojanje. Pošto je bebi bila obmotana pupčana vrpca oko vrata doktor je rekao da idem da se umijem, sredim pa ćemo na carski. Bila sam oduševljena. Sa sestrom sam otišla u salu i pričala sa anesteziologom gde mi je on postavio par pitanja, pretpostavljam osnovnih i rekao da će carski biti obavljen pod spinalnom anestezijom (budna i svesna svega) Tako je i bilo.
Anesteziolog je tokom cele operacije pričao sa mnom i u jednom trenutku izgovorio – EVO JE BEBICA. Tog trenutka se čuo plač, a ujedno i najdivniji zvuk. Odmah sam pitala da li ima kosu, na sta je doktorka koja je pomagala pri operaciji odgovorila – „kakva kosa vidi kolika je beba“ 4000g i 55 cm. Onda kažu težak je oporavak posle carskog reza, ja moj nisam ni osetila. 24 h nakon operacije su me podigli iz kreveta i od tada je beba bila pored mene. I mleko sam odmah imala. Naravno, meni je žao što nisam osetila kakav je prirodan porodjaj jer ipak prirodno je prirodno kako kažu i verujem u to. Ali ovako je bilo sudjeno i ne bunim se. 10 beba bih ovako rodila. Svakog dana bih se poradjala, ako se ovo može nazvati porodjajem. Stvarno se zahvaljujem doktoru i medicinskom osoblju u bolnici Sveti Luka u Smederevu.
Ovo sam napisala za sve one trudnice koje će se možda uplašiti ako čuju da moraju na carski.
Autor: Jovana Panin
Preuzimanje dozvoljeno isključivo uz dozvolu autora.
Moderne mame 